+ Reply to Thread
Page 2 of 4 FirstFirst 1 2 3 4 LastLast
Results 11 to 20 of 37

Thread: Đorđe Balaević - Glazba i tekstovi

  1. #11
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    I zadnje tri stvari s istog albuma iz 79:

    Uticaj rođaka na moj ivotni put - Stvar s vrlo moćnim refrernom.



    Uticaj rođaka na moj ivotni put

    Eh, da sam učio, ja bih danas moda bio specijalista za
    Kardiovaskularne bolesti ili asistent na biologiji, a ja sam
    Postao tambura, zbog nekih rodjaka...

    Kad sam prvi put pao u koli, otac je rekao:
    Dobro, pa desi se to! Razmisli sad sine moj.
    Jer ivot se ne igra s tobom, uporedi druge sa sobom.
    Svi tvoji vrnjaci, su odlični djaci, a jedino ti si na dnu..."

    Moj brat Sava je učio prava pa su hteli da učim i ja.
    Od tih stvari me bolela glava, mnogo jave, a premalo sna.

    Nisam mislio da su diplome ona presudna ivotna stvar,
    Već sam iveo ivot po svome, kao prosjak i kao car.

    Tako to biva, kad se previe sniva, a stvarnost se malo zna.
    Tako to biva, kad se previe pliva mutnim vodama sna.

    Kad sam drugi put pao u koli, otac je rekao:
    Sad je već ozbiljna stvar. Sine moj, razmisli bar.
    Jer ivot se ne igra s tobom, uporedi druge sa sobom.
    Svi tvoji vrnjaci, su odlični djaci, a jedino ti si na dnu..."

    Moj stric Jova je slagao slova, pa su hteli da slaem i ja.
    Ja sam svitanja čekao nova, negde izmedju neba i sna.

    Nisam mislio da su diplome ona presudna ivotna stvar,
    Već sam iveo ivot po svome, kao prosjak i kao car.

    Tako to biva, kad se previe sniva, a stvarnost se malo zna.
    Tako to biva, kad se previe pliva mutnim vodama sna.

    Kad sam treći put pao u koli, otac je ćutao,
    Nije mi rek'o ni reč. Al' ja sam sve znao već.
    Da ivot se ne igra sa mnom, da idem ka ponoru tamnom.
    Svi moji vrnjaci, su svreni djaci, ja ne marim mnogo za to.

    Moj stric ivan je bio bonvivan pa sam hteo da budem i ja.
    U tu svrhu sam smislio divan, mada, na izgled, nemoguć plan.

    Nisam mislio da su diplome ona presudna ivotna stvar,
    Već sam iveo ivot po svome, kao prosjak i kao car.

    Tako to biva, kad se previe sniva, a stvarnost se malo zna.
    Tako to biva, kad se previe pliva mutnim vodama sna.
    Ti ces mi kas'ti...
    Tako to biva, kad se previe sniva, a stvarnost se malo zna.
    Tako to biva, kad se previe pliva mutnim vodama sna.
    Ej, nervira me...

    Tako to biva, kad se previe sniva, a stvarnost se malo zna.
    Tako to biva, kad se previe pliva mutnim vodama sna.


    Brakolomac



    Brakolomac

    Da se o mom ivotu pravi film,
    Il' barem strip (il' barem strip).
    Da se o mom ivotu pravi strip,
    Znam da bih bio sasvim negativan tip.

    Za neke stvari imam straan nos,
    Opasan nos (opasan nos).
    Za neke stvari imam jeziv mek,
    Za vae tuno srce imam pravi lek.

    I dobro znam Va omiljeni stih,
    Uopte, ivot bolje poznajem od svih,
    Da, vama treba neko tako fin i tih...

    "Al' ste Vi neki vrag!!!"
    Al' kada padne mrak ugroziću Vam brak!

    U Vaem oku gori neki plam,
    Opasan plam (opasan plam).
    U Vaem oku blista neka strast,
    O, tudje voće, ti si ona prava slast.

    Ja vidim sve to ne vidi Va mu,
    Va dragi mu (moj drago mu?),
    Ofarban pramen ili neki novi ru,
    Ja vidim sve to ne vidi Va mu.

    I ivot moj bez Vas bi bio jad,
    Nikad me niko nije shvatio do sad
    I neko moe reći da sam pravi gad...

    "Ma, ba ste pravi vrag!"
    Ali kad padne mrak, ugroziću vam brak.

    Da se o mom ivotu pravi film,
    Il' barem strip (il' barem strip).
    Da se o mom ivotu pravi strip,
    Znam da bi bio sasvim negativan tip.

    Va suprug dragi hrče na sav glas,
    O, ba je prost. (Mislite to?!)
    Va suprug hrče u taj sitni čas,
    kad tako čeznem da sam pored Vas!

    I ivot moj bez Vas bi bio jad,
    Nikad me niko nije shvatio do sad
    I neko moe reći da sam pravi gad...

    "Ma, ba ste zlatni!"
    Ali kad padne mrak, ugroziću vam brak!
    Ali kad padne mrak, ugroziću vam brak!
    Ali kad padne mrak, ugroziću vam brak!


    Prodaje se prijatelj



    Prodaje se prijatelj

    U lokalnom listu od pre dva tri dana,
    Videh čudan oglas ja, čudno, da:
    "PRODAJE SE PRIJATELJ!".

    Proao je mnogo, kvario se lako,
    Troio je puno, da, i zato sad:
    Prodaje se prijatelj...

    Prodaje se prijatelj polovan,
    Vrlo hitno!
    Nije posebno učen ni kolovan,
    Zar je to uopte bitno?

    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!
    Da, čudno, znam, ali prodaje se friend...

    Nekad proda kuću, ili stari klavir,
    Ili jutro zemlje, da, al' kako to:
    "Prodaje se prijatelj!"?

    Prodaj ga na crno, daj ga ipod cene.
    Trampi ga za neto, da, al' bez tog:
    "Prodaje se prijatelj!"...

    Prodaje se prijatelj polovan,
    Vrlo hitno!
    Nije posebno učen ni kolovan,
    Zar je to uopte bitno?

    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!

    Da, čudno, znam, ali prodaje se friend...
    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!
    Prodaje se friend!

  2. #12
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Odlazi cirkus (album iz 1980e)

    Došli smo do albuma iz 1980. godine, *Odlazi cirkus*, na kojem je, meni osobno, njegova najljepša stvar (po kojoj je album i dobio ime) pa, stoga, započnimo s njom:

    Odlazi cirkus:





    Odlazi cirkus iz našeg malog grada,
    Širokim drumom što izlazi na most.
    Odlazi cirkus i ja se pitam sada,
    Ko je domacin, a ko je bio gost?

    Nestaje cirkus u širokoj ravnici,
    U kišnoj noći za njim se srebri trag.
    Odlazi fakir i artisti na žici
    I tužni pajac što bio mi je drag.

    Dal' je sve bilo samo fol?
    Dal' je sve samo jeftin trik
    Il' sve te maske kriju bol
    I neki sasvim drugi lik?

    Pričaće deca o svetlima arene,
    Vežbaće krišom kod kuće neki štos,
    Ali već sutra čim prođe neko vreme,
    Samo će retko pomišljati na to.

    Ostaće okrugli trag na mestu šatre,
    Tu gde se hrvao s tigrom hrabri Grk.
    I par plakata, na njima gutač vatre,
    Kome će klinci već nacrtati brk.

    Da li je sve bilo samo fol?
    Da li je sve samo jeftin trik?
    Il' sve te maske kriju bol
    I neki sasvim drugi lik?

    Laku noć dame i gospodo.
    Eto i ova predstava je završena.
    Nadam se da ste uživali u njoj.
    Bilo je zadovoljstvo glupirati se
    Za vas sve ove godine.

    Nadam se da ćemo se jos videti
    U nekom gradu,
    Na nekoj drugoj predstavi,
    U nekom drugom cirkusu.

    Odlazi cirkus iz našeg malog grada,
    Širokim drumom što izlazi na most.
    Odlazi cirkus i ja se pitam sada,
    Ko je domaćin, ako je bio gost?

    Odlazi cirkus za sve je bolje tako,
    Mnogi su predstavu shvatili do sad.
    Nove pajace će masa naći lako,
    Jer drugi cirkus će doći u naš grad.

    Ma sve je bilo samo fol.
    Sve je to samo jeftin trik,
    I sve te maske kriju bol
    Il' neki sasvim drugi lik.
    Pa ipak ... laku noć, prijatno.


    I sa istog albuma stvar, koja je, obožavateljima Đorđe Balaševiša, zašla duboko u srce i koja se, tako često (bar u doba moje mladosti), pjevušila na morskim rivama uz gitaru. Zapravo, vjerujem kako se radi i o najpjevanijoj stvari od Balaševića.

    Priča o Vasi Ladačkom



    Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
    I ja sam je tek onomad čuo.
    Jednom devet dana nije
    Izlazio iz birtije.
    Kažu da je bio čudna sorta.

    Otac mu je bio sitni paor.
    'Ranio je sedam gladnih usta.
    Mati mu je bila plava,
    Sitna, nežna, jektičava.
    Umrla je sa trideset i nešto.

    Imali su par jutara zemlje,
    Malu kuću na kraju sokaka.
    Na astalu navek hleba,
    Taman tolko kol'ko treba,
    Al' je Vasa hteo mnogo više.

    Želeo je konje vrane, po livadi razigrane,
    Sat sa zlatnim lancem i salaše.
    Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne,
    U karuce pregnute čilaše,
    Ali nije mogo da ih ima.

    Voleo je lepu, al' sirotu.
    Uzo bi je samo da je znao.
    Voleš jednom u životu,
    Sad bogatu il' sirotu,
    To ne bira pamet nego srce.

    Sve se nado da ce ljubav proći.
    Znavek je otišo iz sela.
    Nikad nije piso nikom,
    Venčao se sa miraždžikom,
    Jedinicom, kćerkom nekog gazde.

    Dobio je konje vrane, po livadi razigrane,
    Sat sa zlatnim lancem i salaše.
    Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne,
    U karuce pregnute čilaše,
    Sve je imo ništa imo nije.

    Propio se nije prošlo mnogo.
    Dušu svoju đavolu je prodo.
    Znali su ga svi birtaši,
    Tražio je spas u čaši,
    Ali nije mogo da ga nađe.

    Mlad je kažu bio kad je umro,
    Sred birtije od srčane kapi.
    Klonula mu samo glava,
    Ko da drema, ko da spava
    I jos pamte šta je zadnje reko:

    Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih,
    Džaba bilo sata i salaša.
    Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih,
    Džaba bilo karuca, čilaša.
    Kada nisam s onom koju volem,
    kada nisam s onom koju volem.

    Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
    I ja sam je tek onomad čuo.
    Čak i oni slični njemu,
    Kada razmisle o svemu,
    Kažu da je bio čudna sorta.

  3. #13
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Na istom albumu Ranog Mraza, naći ćemo i

    Još jedna gorka pesma



    Gorko živim, gorko dišem,
    Gorak mi je čas do časa.
    A neke slatke pesme pišem,
    Znam, za bolje nemam glasa.

    Ja samo sebe za sve krivim,
    Jer sam sam birao taj put.
    E, al' da pevam to što živim,
    O, ja bi pevao čisti blues.

    Znam da možda biću smešan
    Za stručnjake silne naše.
    "Šta se ovaj u blues meša?
    Ma, nek se drži svoje snaše."

    Ipak, samo sebe krivim,
    Jer ja sam birao taj put.
    E, al' da pevam to što živim,
    O, ja bi pevao čisti blues.

    Zbivaće se čudne stvari,
    Buniće se javno mnenje.
    Javiće se nadrikritičari,
    Ma, samo drvlje i kamenje.

    Ja samo sebe za sve krivim,
    Jer ja sam birao taj put.
    E, al' da pevam to što živim,
    O, ja bi pevao čisti blues.


    Vrlo zanimljivi stihovi, što jest - jest; no, Đorđe ipak biva ne samo umjetnikom, nego i filozofom pa su, stoga, njegovi stihovi možda čak i *jači* od same glazbe.



    Evo i jedne vesele, super simpatične, lagano sarkastične, pjesmice s 'Odlazi cirkus' albuma:

    Mirka



    Čuli ste za zlatni bokal, to je jedan sumnjiv lokal,
    Al' je kuvar pravi as.
    Sedeo sam sam za stolom, pio viski s koka kolom,
    Kada začuh neki glas:
    "Znam vas, pardon, s televizije.
    Vi ste ponos naše nizije.
    Moja kći od devet godina,
    Sve vaše pesme zna, baš svaki stih.".

    Na te reči izvanredne, ponudih da sa mnom sedne,
    (čekao je samo to).
    Reče: "Hm, ja sam iz orkestra, ta što peva mi je sestra,
    Tu smo već mesec i po.
    Mi vas ne bi maltretirali,
    Al' bi nešto sad odsvirali.
    To je jedan šlager lično naš,
    želimo čuti vaš cenjeni sud.".

    Pa reče: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka
    i ko ti pod prozore dolazi da ti svirka?
    Mirka, možda bi mi sretno živeli,
    Samo da si ti našla pravi put do mog tužnog srca.".

    Rekoh da ću mu pomoći kol'ko je u mojoj moći,
    Al' ja sam pevač tek.
    Reče: "Svi su producenti promašeni dirigenti,
    Niko nema šmek.
    Mi već godinama sviramo,
    Al' strašno slabo prosperiramo.
    Poslušajte još jedanput bar,
    ovo je prava stvar, veliki hit!".

    Pa reče: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka
    I ko ti pod prozore dolazi da ti svirka?
    Mirka, možda bi mi sretno živeli,
    Samo da si ti našla pravi put do mog tužnog srca.".

    Pričali smo posle dugo, o muzici, šta bi drugo,
    Popili smo oho-ho.
    Ja od tada slabo radim, stvarno nije da se vadim,
    Al' je razlog tačno to.
    Ta mi se interpretacija, javlja k'o halucinacija,
    Proganja me, muči, vraća se,
    Uvek, k'o bumerang,
    Taj smešni, divni refren.

    Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka
    I ko ti pod prozore dolazi da ti svirka?
    Mirka, možda bi mi sretno živeli,
    Samo da si ti našla pravi put do mog tužnog srca.

    O, mila moja Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka
    I ko ti pod prozore dolazi da ti svirka?
    Mirka, možda bi mi sretno živeli,
    Samo da si ti našla pravi put do mog tužnog srca.

  4. #14

    Join Date
    Jun 2011
    Posts
    104
    Još nisam pročitao ovako detaljan kronološki opis o Balaševiću. Njegove pjesme su jednostavno bezvremenske, i to ne nekoliko, već puno njih.

    Meni jedna od najdražih njegovih pjesama je "D-mol".



    Odlutas ponekad i sanjam sam
    priznajem ne ide ali pokusavam
    i uvek dodje d-mol

    Spusti se ko lopov po zicama
    ruke mi napuni tvojim sitnicama
    i tesko prodje sve to

    Jedan d-mol me dobije
    kako odes ti u sobi je
    glupi d-mol uvek sazna kad je to

    Uhvati me cvrsto i ne popusta
    lud je za tisinom to ne propusta
    vodi me u svoj plavicast dol

    Jedan d-mol me razvali
    neki bi to prosto tugom nazvali
    nije to, sta je tuga za d-mol

    Ponekad te nema i sasvim sam
    izmisljam nacin da malo smuvam dan
    ali je lukav d-mol

    Pusti da se svetla svud priguse
    saceka poslednje zvezde namiguse
    vuce mi rukav, idemo

    Plasi me on, gde si ti
    hiljadu se stvari moglo desiti
    glupi d-mol za kim tuguje svu noc

    Uzme me u svoju tamnu kociju
    nebo primi boju tvojih ociju
    znam taj put, to je precica za bol

    Jedan d-mol me razvali
    neki bi to prosto tugom nazvali
    nije to, sta je tuga za d-mol
    Svi tvrde da postoji jedan svijet, ja tvrdim da postoje dva. Jedan je moj, a ovaj drugi djelite kako elite. J.M.
    NAJZANIMLJIVIJI video ikad! (krenite od treće minute)

  5. #15
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Hvala.
    A što da ti kažem doli - mene su toliko inspirirale teme od ja_a na ovom forumu da sam, jednostavno, morala, na istom pdf-u, pokrenuti i jednu svoju, ali s nekakvim smislom. Naime, ne vidjeh još nigdje da postoji mjesto na kojem se može i pročitati tekst, ali i poslušati glazba od Đorđe Balaševića (ako negdje već i ima, super; to samo znači da će biti bar na dva mjesta ) pa rekoh samoj sebi: "Šta se čeka!!!"

    No, da nastavim...
    Odlazi cirkus, album (Ranog mraza) iz 80te, na sebi ima i sljedeće tri pjesme:


    Nisam bio ja za nju




    Volela je klasiku i jazz,
    Čitala je, pretežno, Perl Bak.
    Njen je praded bio ruski knez,
    Došao je sa Urala čak.

    O, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Ne, nikad nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

    Prošla je, uglavnom, čitav svet,
    London, Pariz, Amsterdam i Rim.
    Vozila je plavi "Renault 5",
    Ma, vozila je pristojno, sasvim.

    Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

    Živela je kao sat.
    Strogi plan za svaki dan.
    Želela je znati sve:
    "Šta se zbiva? Ko se muva?"
    Ja sam sasvim drugi tip,
    O, tako divno slobodan,
    Baš ma briga za njen krem.
    Eto, to je to.

    Baš i ne bi bio neki brak,
    Kad je ženin idol - čika Freud,
    A njen suprug površan i lak,
    Fudbal, coca-cola i Pink Floyd.

    O, mama, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.

    Sretnemo se ponekad.
    Pita me šta radim sad,
    Ispriča mi ukratko,
    Šta se zbiva, ko se muva.
    Kažem joj da tugujem,
    Kartam se i lumpujem,
    S oblacima drugujem,
    Ona kaže: "Sam si tome kriv".

    Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Ma nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.
    Ne, nikad, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju.


    Menuet



    U pet i petnest je zvonio sat,
    Jednoga jutra na kraju leta.
    U šest i deset je kretao voz
    S nekog perona na kraju sveta
    - mene je čekao taj voz...

    Kraj mojih nogu je spavao pas,
    Rekoh mu tiho, "Hej, beži odatle".
    Otvorih vrata, izadjoh na trem
    Na kom su cvetale bele muškatle.
    Pomislih, to je, možda, taj dom.

    Nije me čula, mirno je snila
    Svoje lepeze i cveće i čipke.
    Snila je dane, mirne i nežne,
    K'o crno - bele klavirske tipke.

    A u životu, sama na svetu,
    U menuetu tražila spas.

    Sidjoh pred kuću, na prašnjavi put,
    K'o neki lopov, polako i tiho.
    Ja nisam bio taj vitez za nju,
    Mada mi govore da sam Don Kihot,
    Al' to je sasvim druga stvar.

    Bila je zvezda, bila je pesma,
    svaki dan druga, a večito ista.
    Snila je dobra stara vremena,
    I svog Šopena i Baha i Lista.

    Možda će sama, u grubom svetu,
    U menuetu naći svoj mir.

    Od tad je prošao vek ili dva,
    Javi se retko ponekom kartom.
    I ko zna gde je, ne želim da zna,
    Koliko čeznem za dalekim martom,
    Kad sam je sreo prvi put.

    Bila je zvezda, bila je pesma,
    Svaki dan druga, a večito ista.
    Snila je dobra stara vremena,
    I svog Šopena i Baha i Lista.

    A u životu, sama na svetu,
    U menuetu tražila spas.

    Još uvek lutam, gde je kraj puta?
    Pamte me mnoge provincijske pruge.
    Kriju me mračne, jeftine krčme,
    Noći su, ponekad, puste i duge.

    Nestajem tada u nekom svom svetu,
    I menuetu, i menuetu.


    Željela bih samo ponoviti jedan dio gornjeg teksa, koji mi je, sad dok sastavljah post, baš upao u oči, kao izuzetan pokazatelj kako se osjećaj ljubavi može iskazati duboko i jednostavo - u isto vrijeme:

    Bila je zvezda, bila je pesma,
    Svaki dan druga, a večito ista. - radi se, zapravo, o ovom stihu
    Snila je dobra stara vremena,
    I svog Šopena i Baha i Lista.


    Život je more



    Život je more, pučina crna,
    Po kojoj tonu mnogi što brode.
    Nije mi srce plašljiva srna,
    Ja se ne bojim velike vode.

    Lome me vali, nose me struje:
    Oseka sreće, a tuge plima.
    Šiba me nebo bičem oluje,
    Al' još se ne dam i još me ima.

    U jutra rana plaše me senke minulih dana.
    Sećanja mutna kao u laži, kao u snu.
    Ipak se borim, ipak se nadam,
    Sve manje letim, sve više padam
    I sve su jače ruke što me vuku dnu.

    Možda će žena svilenog bedra,
    Koja me zove i pruža ruke,
    Uliti vetar u moja jedra
    Do nove žene, do nove luke.

    Život je more...
    Život je more...
    Život je more...



    ...i za kraj ovog posta neloša, nazovimo, blues - obrada Balaševićeve pjesme *Život je more* od grupe Šinobusi:


  6. #16
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Na albumu Ranog mraza *Odlazi cirkus" naći ćemo i donje 3 stvari:

    Pa dobro gde si ti



    Nikad nisam bio momak oko kog se diže larma,
    Ali mislim da sam faca i da imam nekog šarma.
    Možda grešim, al' ja sam takvog dojma.

    Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra,
    Meni stvarno nije važno, šta ko misli ili smatra,
    Kada ona o tome nema pojma.

    I uvek smišljam neki novi stih,
    I neki fazon drukčiji od svih,
    Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

    Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
    Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.
    Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
    Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

    Svake noći sanjam film u kom je ona glavni akter,
    Smišljam koju boju voli, smišljam kakav je karakter.
    Kako spava, ili tome slično.

    Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da maštam,
    Da je čuvam, da je ljubim, da joj lažem, da joj praštam
    To bi hteo da joj radim lično.

    I uvek smišljam neki novi stih,
    I neki fazon drukčiji od svih,
    Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

    Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
    Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.
    Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
    Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?

    Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam šta je stvarnost,
    Ja sam hteo tačno takvu, to je čudna podudarnost,
    Tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.

    Jedni misle da je nežna, drugi tvrde da je gruba.
    Jedni misle da je super, drugi misle da je truba.
    Ja se slažem, ma ja se uvek slažem.

    I uvek smišljam neki novi stih,
    I neki fazon drukčiji od svih,
    Al' uvek kad je sretnem kažem ja istu stvar.

    Pa dobro, gde si ti? Baš sam ovih dana hteo da te zovnem.
    Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi.
    Pa dobro, gde si ti? Što ne navratiš, kod kuće sam popodne?
    Hej, reci mi, dal' još uvek imaš onaj broj sa 203?


    Ostaje mi to što se volimo - jedna vrlo emocionalna (i, kao i velika većina njegovih stvari), izuzetno duboka stvar!



    Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu,
    K'o u ruskom romanu, tačno tako.
    Ima ženu i sina, ima podrum pun vina
    I sve mu je ravno.

    U poslednje vreme ja ga vidjam sve redje,
    Samo onda, uglavnom, kad nešto slavi.
    On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže:
    "Nisi bio odavno".

    I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
    I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

    Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla.
    "Ma nije strašno", kaže on, "imala je drugog, to znaš".
    Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
    "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš".

    Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto,
    Vidi nebo i zemlju, ma ima pravo.
    Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši,
    Koji laže i voli.

    Mada smo učili istu grubu životnu školu,
    Mi smo nekad daleki, pa to je ljudski.
    Svako nosi u sebi nekog svog malog boga
    Kom se potajno moli.

    I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
    I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

    Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla.
    "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj".
    Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo.
    "Ma koješta", gundja on, "dodaj bokal stari moj".

    Moj drug iz detinjstva se oženio zelen,
    Al' je imao sreće, ja vidiš nisam.
    Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne,
    Neke potpuno strane.

    I sve mi se čini da ne postoji način
    Da mu objasnim tebe, jedinu pravu.
    Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu
    Može svašta da stane.

    I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri,
    I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

    I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri,
    I sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri.

    Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla.
    "Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?"
    Ostaje mi to što se volimo, što se volimo.
    "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje".


    Te, za kraj, evo i pjesme, koja je (bila) baš izuzetno popularna tj. mogli bi reći, zapravo, slušanija od ostalih ....

    O kako tužnih ljubavi ima



    Profesor Lukić sa četvrtog sprata,
    Je živeo prilično sam.
    A decu je učio ljubavne pesme,
    Sonete i šta ti ja znam.

    O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
    Njegova žena, Lukić Milena, s drugim je otišla.
    O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

    A gospodja Ruža je radila goblen
    I subotom igrala tač.
    Od muža joj ostalo par žutih slika,
    Oficirska kapa i mač.

    O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
    Poručnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio.
    O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

    Pišu romane, pesme, novele,
    O tome kako ljubav uvek nadje put.
    Znam neke sive, tužne hotele
    I neke prazne sobe gde je uvek onaj strašni mir.

    O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam.
    Dal' je i naša tu medju njima, brinem se ponekad.
    O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

    Andjelija Prokić je čekala princa
    I njegovu čarobnu moć,
    Da joj otplati kredit, da joj napravi klinca,
    Da je voli do kasno u noć.

    O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam:
    Njen suprug Bane, noći i dane, nije se treznio.
    O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.

    A kad se jednom, u dva i deset,
    Vratio kući željan ljubavi i sna,
    Našao pismo, pao u nesvest,
    Žena mu s Lukićem iz prve strofe pobegla u noć.

    O kako tužnih ljubavi ima, baš nešto razmišljam.
    Dal' je i naša tu medju njima brinem se ponekad.
    O kako tužnih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima,
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još.
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još...
    Sve više sumnjam da neko sretno i voli još...



  7. #17
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Prvi januar popodne (Singl iz 79e)

    Balašević je 1979e još uvijek član grupe Rani mraz.

    Na ovom ćemo singlu pronaći 3 simpatične stvari.
    Inače, zaboravih spomenuti prije; ženski vokal, koji znamo s vremena na vrijeme čuti i u solo dionicama, je od Biljane Krstić.


    Hej, haj, baš nas briga



    U mog babe para mlogo, hej!
    Da izbrojiš ne bi mogo sve.
    Pa se selom pripoveda da smo prave lole,
    Ma, zavidi nam neki sitan svet.
    Ume život biti tmuran kad gledaš od dole,
    Ma budi zato sivi soko, pa se vini u visoko… hej, hej, hej, hej, heej!

    Hej, haj baš nas briga,
    Vozamo se na taljiga’
    Zorom, ili mrakom, šorom il sokakom,
    Noću kad selo drema,
    Kad nigde nikog nema,
    Mi jurimo kroz noć…

    Jedared je baba bio kum, svirci su nas čekali uz drum.
    Red bi bio da smo konje upregli u čeze, al taljige vole baba moj.
    Još kad sitno iz šaraga tambura zaveze,
    Ondak život nema mana, brži smo od aeroplana, hej, hej, hej, hej, heej!

    Hej, haj baš nas briga,
    Vozamo se na taljiga’
    Zorom, ili mrakom, šorom il sokakom,
    Noću kad selo drema,
    Kad nigde nikog nema,
    Mi jurimo kroz noć…


    Prvi januar popodne



    Halo? Ej, ćao!
    Ja sam, zar mi ne znaš glas?
    Zvao sam te, nisi bila tu.
    Pa eto, malo cugam,
    Znam to nije spas.
    Ništa, želim ti sretnu novu godinu,
    Ćao!

    Pomisli u ponoć na mene, na nas,
    Pomisli na Šoltu, na klince i bas.
    Možda novi januar donosi spas,
    Pomisli u ponoć na mene, na nas.

    Ne daj da nam snegovi zaveju trag,
    Pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
    Nosiće te mašta ko čarobni sag,
    Ne daj da nam snegovi zaveju trag.

    Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
    Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
    Čula sam da negde si u planini,
    Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.

    Pomisli u ponoć na mene, na nas,
    Pomisli na Šoltu, na klince i bas.
    Možda novi januar donosi spas,
    Pomisli u ponoć na mene, na nas.

    Hm, ova pjesma mora da je posebna za sve one, koji ljetuju na Šolti.


    (fina) Lagana stvar - iz "onog vremena" -




    Tad još nisam birao, ni gde, ni šta sam svirao,
    A baš u tom je stvar.
    Ona je došla tad i rekla:
    “Pokušaj, napravi jednom bar, za mene neku finu sporu stvar,
    Finu laganu stvar.”

    I od dva tri akorda, jer ni ne umem bolje ja,
    Pesma je nastala.
    I čim su čuli nju, laganu pesmu tu,
    Svi su pevušili i svi su zaneseni plesali,
    Uz tu laganu stvar.

    Čule su me krupne zveri, producebti, menadžeri,
    Shvatili su kakav imam dar.
    Nudili mi rajsko voće, mnogo love, slavu, ploče,
    Ubrzo sam postao super star.

    Zhvaljujući muzici, baš ko kuče na uzici,
    Svetom me vodili. Pričali:”To je taj,
    Čudo od deteta, a ja sam pevao
    Milion puta jednu istu stvar,
    Finu laganu stvar.

    Verovali ili ne, za sve moguće novine,
    Dao sam intervju.
    Svi su me snimali i očekivali da kažem
    Kad i gde sam tako genijalno smislio
    Finu laganu stvar.

    Pričali su da sam zlatan ili da sam čist šarlatan,
    I sve manje ja sam bio svoj,
    Kad sam razmislio o tom, zamislih se nad životom,
    Rekoh sebi:”Kući, stari moj!”

    Želeo sam život nov, u senci bresta crven krov,
    I moju draganu. Gde god sam bivao,
    O njoj sam snivao, od ong dana još,
    Kad je poželela da napišem
    Finu laganu stvar.

    Želeo sam naći nju i čim stigoh na stanicu
    Upitah dal’ je tu? Tad su mi rekli da
    Se davno udala za nekog mangupa
    Sa kojim je zanesena plesala
    Uz tu laganu stvar.


    I, molim vas, obratite pažnju na ove stihove i pokušajte ih pretočiti u život, zamislivši bilo koji drugi glagol umjesto "svirao" ako želite:

    -Tad još nisam birao, ni gde, ni šta sam svirao,
    A baš u tom je stvar.
    -

    Onda, zar nije? U tome stvar!
    Koji je to muzikalni filozof, ma super je simpatičan.

    Mada, cijela je priča *Fine lagane stvari* jako dobro isfurana - kao, uostalom, i velika većina njegovih pjesama.

  8. #18
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Marina (singl iz 1980e)

    Za vrijeme izlaska ovog singla, Đorđe Balašević je još uvijek nastupao unutar sastava grupe Rani mraz.
    Na singlu se nalaze dvije stvari:

    Pile moje, pače moje malo



    Puteve sam prošao mnoge,
    Dobro sam prošeto noge,
    Pile moje, pače moje malo.

    Kuća mi je tamo di sam,
    Nigdi mira našo nisam,
    Čedo moje, luče moje lepo.

    Prošao sam belim svetom,
    Kitio se raznim cvetom,
    Sreto ljude bele, crne,
    K'o kurjake i k'o srne.

    Ej… vid’o sam šta nije svako,
    Pročito sam život lako,
    Lane moje, pile moje malo.

    Za život mi malo treba,
    Tambura i parče ‘leba,
    Luče moje, pače moje belo.

    Sam tugujem, sam se tešim,
    Kažu neki kako grešim,
    Pile moje, čedo moje lepo.

    Ostadoše iza mene
    Od sveg čuda uspomene,
    Varoši i žene razne,
    Puna srca, čaše prazne.


    Marina



    Marina, tek uz pomoć starih slika,
    Još mogu da se setim tvoga lika
    I bude se tad neki nemiri zli
    I drugovima pričam da si moja bila ti,
    Sav pijan od te laži k'o od dobrog rumenog vina.

    Marina, ti si bila moja plima.
    Marina, svetlo, tama, leto, zima
    I verujem još, u tome je spas
    I često tako smišljam neki život za nas,
    A tada, javi mi se stvarnost setno, k'o violina.

    Marina, ja još iste pesme pevam.
    Marina, ja još iste snove snevam.
    Iz ničega smeh još stvoriti znam,
    Na kraju svake pesme ipak ostajem sam
    I uvek čujem kako šumi more iz daljina.

    Marina, da l’ ćemo se ikad sresti?
    Ja ne znam kuda će nas to odvesti
    I dobro je to što ne znamo kraj.
    Sad zbogom, neću reći da te volim, al’ znaj,
    Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.

    Marina… Marina… Marina… Marina

  9. #19
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Triput sam video Tita (Singl iz 81.)

    Balašević je 81. još uvijek unutar sastava grupe Rani mraz, a singl Tri put sam video Tita nosi samo jednu stvar istog nazivlja.


    Tri put sam video Tita Maršala



    Jednom se otac moj
    Sa posla kući vratio pre,
    Odenuo mi praznično sve
    I poveo me na trg…

    Bio sam klinac još,
    I bilo mi je tek oko pet,
    Al’ dobro pamtim nasmejan svet
    I svečan i sretan grad…

    Nisam razumeo zastave, gužvu…
    Znao sam tek – nešto je važno,
    Jer otac me tad prigrli snažno,
    Reče mi: Sine, gledaj i pamti!

    I ja sam video Tita Maršala,
    Legendu tu – slobodotvorca,
    Čoveka tog, druga i borca.
    Tada sam ja video Tita prvi put…

    U školskim danima,
    O njemu su nas učili sve…
    Al’ život nam objasnio tek,
    To – kakav je čovjek Broz…

    Bio sam momak već,
    Kroz muziku sam tražio reč.
    Pred jedan koncert prostruja vest
    Da doći će možda On!

    I ja sam stajao, malen s gitarom,
    Preda mnom sve, moje detinjstvo,
    Sloboda, mir, bratstvo, jedinstvo…
    Preda mnom On, nasmejan, večan…

    I ja sam video Tita Maršala,
    Legendu tu – slobodotvorca,
    Čoveka tog, druga i borca.
    Tada sam ja video Tita drugi put…

    Bio je peti maj,
    Iz Skoplja me je vodio put,
    Na stanicama duž pruge svud,
    Tišina i nema bol…

    Vitola, Maribor,
    Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor…
    I svaki čovek, i svaki dom
    Je žalio dušom svom…

    Al’ ja sam video visoke peći,
    Fabrike dim, široke njive,
    Gradove što slobodni žive,
    Decu i mir, i jato ptica…

    I opet sam video Tita Maršala,
    Legendu tu – slobodotvorca,
    Čoveka tog, druga i borca.
    Opet sam svud video Tita

    I ja sam video visoke peći,
    Fabrike dim, široke njive,
    Gradove što slobodni žive,
    Decu i mir, i jato ptica…

    I opet sam video Tita Maršala,
    Legendu tu – slobodotvorca,
    Čoveka tog, druga i borca.
    Opet sam svud video Tita…

  10. #20
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Pub - album iz 82.

    Album Pub je prvi samostalni album Đorđe Balaševića; ergo, više nije zajedno s grupom Rani mraz!

    Mnogo je prilično poznatih i tako često pjevanih/slušanih pjesama na tom albumu, no jedna od, vjerujem, najpoznatijih je upravo

    Boža zvani Pub



    Ovo je priča koju vrlo rado pričam,
    To je priča o Boži zvanom Pub.
    Jedni ga hvale, drugi žale,
    Treći kažu: E, moj brale, taj je bio kvaran ko šupalj zub.

    Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jug
    I još priča bajke o njemu mutni kockarski krug
    I kažu: Taj u životu nije igro na dug
    I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub.

    Negde je imao imanje, to se znalo više-manje,
    Mada o tom nije pričo ni za lek.
    Trebo je biti veterinar, al' je tero neki inat
    Pa je živeo od kocke ceo vek.

    O, taj je pratio karte ko da vidi kroz njih
    I uvek ladan ko špricer, uvek opasno tih
    I samo, kad tera maler, on bi rekao stih
    I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub.

    Džaba vam novci, moji sinovci,
    Džaba vam bilo dobre volje
    I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti,
    Ja ipak varam malo bolje, e pa da.

    A karta je kurva, izvinte me što psujem,
    Jer ja samo pričam onako kako čujem
    I ako su lagali mene, i ja lažem vas.
    Tu priču zna svako, od Vraga do popa,
    Jer mnogi su mangupi ostali tropa
    I kockar se krije i čuči u svakom od nas
    I čeka pravi čas.

    Jednom se karto s nekim ruskim emigrantom,
    To je bio lihvar bogat kao knez.
    Igrao je i upravnik pošte, zvani Ljupče od milošte.
    I neki švercer kog je jurio sav srez.

    U, to je partija bila, još se priča o njoj,
    Kibiceri u transu, ladan probija znoj,
    Na stolu kamara para , da ne spominjem broj
    I povuko je damu na osamnaest mrtav-ladan Boža Pub.

    A znate l’ za ono kad je s izvesnim baronom
    Igro četir’ dana, to je bio rat.
    Išle ga stalno karte jake
    Pa je odneo i fijaker, crnog konja, tabakeru, štap i sat.

    Baron je pričao posle da je špil bio star,
    Da je previše pio, da ga poneo žar,
    Pa svi što gube se ljute, to je poznata stvar,
    Svako gubi bar ponekad, ali nikad Boža zvani Pub.

    Džaba vam novci, moji sinovci,
    Džaba vam bilo dobre volje
    I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti,
    Ja ipak varam malo bolje, e pa da.

    A karta je kurva, izvinte me što psujem,
    Jer ja samo pričam onako kako čujem
    I ako su lagali mene, i ja lažem vas.
    Tu priču zna svako, od Vraga do popa,
    Jer mnogi su mangupi ostali tropa
    I kockar se krije i čuči u svakom od nas
    I čeka pravi čas.

    Sa švalerske strane nije spado u tarzane,
    Al' daleko od tog da je bio zec.
    Imo je neke, tu i tamo, al svi vrlo dobro znamo
    Da kod žena igra neki peti kec.

    Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef,
    Srce se otvara teže nego najbolji sef,
    Im’o je on svoje dame: Karo, pik, herc i tref
    I bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub.

    Gospodo draga, on je nestao bez traga
    I to celoj priči daje čudan tok.
    Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
    Jednog tipa što je bio isti on.

    Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč,
    Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč,
    Da l' se još drži na svetu il' je predao meč
    Pa s Anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc.

    Džaba vam novci, moji sinovci,
    Džaba vam bilo dobre volje
    I pogledi čvrsti, i lepljivi prsti,
    Ja ipak varam malo bolje, e pa da.

    A karta je kurva, izvinte me što psujem,
    Jer ja samo pričam onako kako čujem
    I ako su lagali mene, i ja lažem vas.
    Tu priču zna svako, od Vraga do popa,
    Jer mnogi su mangupi ostali tropa
    I kockar se krije i čuči u svakom od nas


    Na albumu ćemo naći i pjesmicu, koja je za sobom "dovela" i to da su mnogi svoje koke počeli zvati *Pile moje* -

    Predlog



    Pile moje, kako stvari stoje, vreme radi za nas.
    Baš se mislim, što bi zalud kisli, kad bi mogli ostati kod vas?

    Kiša pada, gde bi išli sada?
    Crni oblaci iznad grada.
    Šta je – tu je, sakrijmo se od oluje.

    Srce lupa kao vojni bubanj – to je opasan znak.
    Imam krizu i uvek kad ste blizu, pada mi na oči mrkli mrak.

    Sad bi, možda, ploča dobro došla,
    Neka muzika davno prošla,
    Šak i Džeger ili neki sličan šmeker.

    Otkad vas znam, stare slike mi imaju novi ram,
    Otkad vas znam, neke obične stvari mi čudno zvuče.

    Bio sam sam, kao niko na svetu, koliko znam.
    Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno, juče još!

    Dame biraju…

    Ove noći mi smo mogli poći u restoran il’ bar.
    Ma gde bili mi bi nešto pili. To je problem, baš u tom je stvar.

    Što da krijem, gadan sam kad pijem,
    Ja se posvađam pa se bijem,
    Zato bolje ostanimo tu nas dvoje.

    Otkad vas znam, stare slike mi imaju novi ram,
    Otkad vas znam, neke obične stvari mi čudno zvuče.

    Bio sam sam, kao niko na svetu, koliko znam.
    Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno juče još!

    Drugar’ce biraju…


    i za kraj ovog posta, evo i genijalnosti nazvane

    Pesma o jednom petlu



    Im’o sam strašnog petla, bio je pravi đavo,
    Na kiši i na vetru, uvek je stajo pravo.
    Po selu perje leti, diže se strašna graja,
    U našoj kući uvek bilo je dobrih jaja.

    Im’o sam strašnog petla, bio je pravi ludak,
    Koju taj koku kljucne, ko da je tresno budak,
    A koke, čudne tice, uvek im srce puca
    Za nekim grubijanom, koji dobro kljuca.

    Za njega nisu bile samo koke slatke,
    Ne, taj je skako i na guske i na patke,
    A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse,
    Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

    Im’o sam strašnog petla, bio je malo čudan,
    Po danu nešto dremljiv, al noću uvek budan.
    Curice iz mog sela čule su za tog dasu,
    Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu.

    Za njega nisu bile samo koke slatke,
    Ne, taj je skako i na guske i na patke,
    A tek na ćurke, čim je bilo neke šanse,
    Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

    O, im’o sam strašnog petla, bio je prvak sveta.
    Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta,
    Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani,
    Uglavnom, spram mog petla ovo su sve cverglani.

    Meni je šeset peta, stiže jesen pozna,
    Putuje moje društvo, i ja čekam na red.
    Ne bi mi ova starost bila tako grozna
    Da čujem petla barem mesečno jedared.

    Poslušaj zato savet što će ti čiča dati,
    Kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati,
    Pusti ga neka leti, neka ga koke vide,
    Posle će biti kasno, i petlu vreme ide.

+ Reply to Thread

Tags for this Thread

View Tag Cloud

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts