+ Reply to Thread
Page 3 of 4 FirstFirst 1 2 3 4 LastLast
Results 21 to 30 of 37

Thread: Đorđe Balaević - Glazba i tekstovi

  1. #21
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Izuzetno popularna *Lepa protina kći* isto je našla svoje mjesto na albumu Pub iz 82.

    Lepa protina kći



    Još sam bio sasvim mlad,
    Neke barske ptice sam lovio tad,
    Kad je došla da se kupa
    Lepa protina kći.

    Nije znala gde sam ja,
    Da je gledam krišom kroz trsku i šaš,
    A preko reke noć je pala
    Kao plašt.

    Mesec tinja nad vrbakom,
    Srebri nebom zvezda roj
    I kapi vode kao biseri, koji blistaju
    Svud po njoj…

    O, srce ludo, ludi sni,
    Već se moji drugovi momčili svi,
    A ja sam hteo samo jednu -
    Lepu protinu kći.

    Čudnom pesmom zvoni drum,
    Te su zime svatovi došli po nju,
    Iz daleka neki svet,
    Za mene tuđ.

    Baš sam prošao sokakom,
    Padao je prvi sneg
    I još ponekad zazvone praporci,
    Što je odnose
    Ko zna gde…

    Da se ženim… imam kad,
    Ja sam, eto, ostao momak do sad.
    Nikad više nisam sreo
    Lepu protinu kći.

    Jedan život miran, tih,
    Nekad bacim kartu il napišem stih.
    Stvari teku, ja se držim
    Izvan njih.

    I ljubim dobre, ljubim lake,
    Neke prave, a neke ne
    I sve su vile, sve su kraljice
    I sve su nevažne -
    Naspram nje…


    Nadalje, na istom albumu naći će se i, u odnosu na Lepu Protinu kći, mnogo manje poznata, ali slatka pjesmica, koja, svakako, ima svoju (filozofsku) svrhu -

    Za sve je kriv Toma Sojer



    Jedne letnje noći tople, Cile, Pićuka i ja,
    Poneli smo nešto klope da se nađe za dan dva
    pa smo krenuli u Brazil il’ do južnih mora bar.

    Smišljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan,
    Čudno zlato i Amazon pa je došao taj dan;
    Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar.

    Za sve je kriv Toma Sojer,
    Takve knjige ne bi smele da postoje;
    To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

    Za sve je kriv i Misisipi,
    O kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
    Gde smo gledali krog krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom;
    Kriv je on.

    Birali smo dugo čamce, maznuli smo jedan žut,
    Poneli smo čak i mamce da bi pecali uz put,
    Činilo se, na početku, da će provod biti lep.

    Al’, nestade nam prvo hleba, mučila nas strašna glad,
    Onda grom iz vedra neba pa oluja, kiša, grad,
    Al’, na sreću, neki čiča tad nas primio na šlep.

    Za sve je kriv Toma Sojer,
    Takve knjige ne bi smele da postoje;
    To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

    Za sve je kriv i Misisipi,
    O kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
    Kad smo gledali krog krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom -
    Na onom splavu svom…

    Vratili nas sutra kući; jao, što me bilo stid
    pa sam hteo krišom ući, šunjao se uza zid,
    Videla me prva mati: “Opa, vratio se sin!”

    Na to otac reče samo: “Neka, nek je živ i zdrav…”,
    Al’ sam, ipak, tu i tamo, posle bio čudno plav
    pa su me u školi dugo zvali Haklberi Fin.

    Za sve je kriv Toma Sojer,
    Takve knjige ne bi smele da postoje;
    To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom.

    Za sve je kriv i Misisipi,
    O kom smo sanjali na našoj staroj lipi,
    Kad smo gledali krog krošnju kako nebom sve do zvezda plovi Tom -
    Na onom splavu svom…

    Kriv je on!


    i za kraj ovog posta, još jedna pjesmica s, naravno, istog albuma - svima vrlo dobro poznata

    Ilona



    Jednog leta, s kraja sveta,
    vozio sam putem sivim.
    Ja sam putnik, od tog živim.

    Samo je podigla taj prstić svoj
    I ja sam stao, otvorio njoj.
    Ona je anđeo bila, sa greškom – bez krila, moj san, moja

    Ilona, još se sećam tvog imena,
    Sretna i sama, sva u bajkama,
    Gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?

    Ilona, tvoja je slika moja ikona.
    I čim se dignem ja joj namignem
    I uvek tako počne dan.

    Dobro guram, kroz život buran
    I mada živim dosta sretno,
    Ja nemam nikoga konkretno,

    Uz kog bi bio i sretan i lud
    I tako miran i siguran svud.
    Ja nemam nikog da mašta i priča mi svašta svu noć kao moja

    Ilona, još se sećam tvog imena,
    Sretna i sama, sva u bajkama,
    Gde li je sada Petar Pan i kapetan Kuka?

    Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
    I čim se dignem ja joj namignem
    I uvek tako počne dan.

    Slabo pričam, baš nisam vičan,
    al’ sad reči idu same.
    O, život piše ljute drame.

    Ja znam detalje, sitnice o njoj,
    Al’ ne znam adresu, telefonski broj
    Il’ nešto slično po čemu bih saznao gde li je sad izvesna

    Ilona, još se sećam tvog imena,
    Sretna i sama, sva u bajkama,
    Gde li je sada Petar Pan i svi oni momci?

    Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona
    I čim se dignem ja joj namignem
    I uvek tako počne dan.

    Lutko lepa, dobar dan…

  2. #22
    colibri's Avatar
    Join Date
    Sep 2010
    Posts
    845
    Srce mi je kao ratar (Đorđe Balašević & Verica Todorović) / singl iz 77.



    Budim se u zoru ranu
    kada cujem prvog petla znak
    nasmesim se novom danu
    cim se javi zlatni suncev zrak

    Tu mi je dom, sred ravnice selo spi
    beli se jos stara kuca, rodni prag
    zivim po svom, zaneli me gradovi
    u srcu mom veciti trag

    Ref.
    Srce mi je kao ratar
    sto u zitu nalazi svoj mir
    i peva, na, na, na, na
    sutra je opet novi dan

    Gledam kako oblak sivi
    nad ravnicom putuje u krug
    nosi kisu nekoj njivi
    dobar razlog da mi bude drug

    Vrti se sve ko duboki, tamni vir
    do srece put covek cesto trazi sam
    ja dobro znam gde me uvek ceka mir
    ja dobro znam gde pripadam

  3. #23
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Album Pub na sebi nosi i stvar nazivlja

    Ratnik paorskog srca



    Kada se Braca devetneste vrn’o,
    S dalekog fronta ‘di soldat je bivo,
    Prič’o nam kako ga trefilo zrno
    pa zavrt’o rukav i to pokaziv’o.

    A mi, a mi smo bili derani.

    Prič’o nam Braca o mirisu mora
    I o patroli od koje je bež’o
    Pa kako je opsov’o nekog majora
    I zbog tog posle na robiji lež’o.

    A mi, a mi smo bili derani.
    A mi, mi smo bili derani.

    Prič’o nam kako je preš’o Karpate,
    Zujali meci k’o rojevi pčela.
    Rek’o je: “Rat vam je krvav, da znate,
    Al’ nije mi žao ni ljudi, ni sela.
    Ej, žao mi konja…”.

    Kada se Braca devetneste vrn’o,
    Svake je večeri prič’o na šoru
    Kol’ko je curica usput prevrn’o
    I kako topovi livade oru.

    A mi, a mi smo bili derani.
    A mi, mi smo bili derani.

    Čim Braca korak iz avlije kroči,
    Skupi se društvo iz našeg sokaka,
    A svi smo imali velike oči,
    Prepuna srca i maštu dečaka.

    Pa da, jer tad smo bili derani.
    Pa da, jer tad smo bili derani.

    Psov’o je Braca i krivce i žrtve,
    Puške i vaške i rov prepun blata.
    Rek’o je: “Ne možeš prebrojati mrtve,
    Jer su se carevi igrali rata.
    Ej, žao mi konja…”.

    Negde u Braci je paorski koren
    I može rata i rata da bude,
    Kad nije paor za soldata stvoren,
    Volije, konje i zemlju, neg’ ljude.

    A mi, a mi smo bili derani
    I sve još je vredelo za nas.

    Hej, hej, konji beli nebom terani,
    Kroz san i kroz oblake u kas.


    Još samo dvije stvari pripadaju albumu Pub i to

    Na pola puta



    Hej, mnoge vatre sam ložio
    I mnoge vode zamutio,
    Nošen srećom i zlom.

    I da znaš, tri sam banke potrošio,
    A da nisam ni slutio
    Da sve to tek prohuji s vihorom,

    Jednom za uvek…

    Hej, gde su sad oni klikeri,
    Trešnje sa periferije,
    Sveske iz šestog b?

    Gde su sad svi gimnazijski šminkeri,
    Prve studentske ferije
    I čežnjiva pisma iz armije?

    I vidiš već sam tu, na pola puta – sve je dim
    I fotografije od vremena izbledele
    I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti;
    Budi vodič moj kroz mutne predele.

    Hej, čudne staze do uspeha,
    Čvrsta vera u drugove,
    Sve je to varljiva stvar.

    I sad, ako postoji uteha,
    Ja nisam praštao dugove
    I svakom sam vratio isto bar.

    I vidiš već sam tu, na pola puta – sve je dim
    I fotografije od vremena izbledele,
    Da, vidiš, već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti;
    Budi vodič moj kroz mutne predele.

    Hej, sada znam gde sam grešio
    I gde sam, na žalost, bio gad,
    A gde, na žalost, ne.

    I da znaš, sve sam rebuse rešio,
    Ali ipak se ponekad
    Još zaletim na vetrenjače.

    I vidiš već sam tu, na pola puta – sve je dim
    I fotografije od vremena izbledele
    I vidiš već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti;
    Budi vodič moj kroz mutne predele.

    i

    Za treću smjenu



    Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
    Čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde
    Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu,
    A već sam suviše star da brojim zvezde…

    Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme.
    Zuji i preti kroz noć, drhti k’o kobra.
    Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme,
    Dođi, skupi se tu i budi dobra…

    Pa naspi još jednu, za večite krivce,
    Za balansere,
    Ne boj se, imam ja priličan cug.
    Naspi još jednu, za umorne livce,
    Za proletere,
    Večeras treća smena vraća tuđi dug…

    Skoro će svanuti dan, još jedan praznik.
    Svi su ti plavi k’o san, svi su ti isti.
    Budiš se retko u šest, samo po kazni,
    Kad moraš negde na put ili na ispit…

    Daj naspi još jednu, za večite krivce,
    Za balansere,
    Ne boj se, imam ja priličan cug.
    Naspi još jednu, za umorne livce,
    Za proletere,
    Večeras treća smena vraća tuđi dug…

    Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom.
    Možda ću sanjati dim, vatru i čelik.
    Nisi ti kriva za to, ma volim te puno.
    Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik…

    I naspi još jednu, za večite krivce,
    Za balansere,
    Ne boj se, imam ja priličan cug.
    Naspi još jednu, za umorne livce,
    Za proletere,
    Naspi još jednu za treću smenu…

    Naspi još jednu, za večite krivce,
    Za balansere,
    Naspi još jednu za moje drugare
    Naspi još jednu, za umorne livce,
    Za proletere,
    Naspi još jednu za treću smenu…

    Naspi još jednu…

  4. #24
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Prvi Balaševićev solo singl izlazi isto 1982. Zove se *Hej čarobnjaci, svi su vam đaci* te sadrži samo jednu, istog imena, pjesmu. Singl je posvećen nogometu tj. NK Zvezda.

    Hej čarobnjaci, svi su vam đaci



    I mi smo vaši i vi ste naši, crveno-beli!
    Na Marakani ili na strani. Eo, eo, zvezda!

    Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
    Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

    Zvezdo, zvezdana,
    Naša pesma ori,
    Mi smo majstori,
    Mi smo šampioni.

    Zvezdo, zvezdana,
    Naša pesma ori,
    Mi smo majstori,
    Mi smo šampioni.

    Zvezda! Zvezda!

    Legende pletu po celom svetu, crveno-beli!
    Svuda si slavna, svakom si ravna. Eo, eo, zvezda!

    Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
    Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

    Mi smo Zvezdini,
    To nam je u krvi,
    Mi smo najbolji
    I kad nismo prvi.

    Zvezdo, zvezdana,
    Naša pesma ori,
    Mi smo majstori,
    Mi smo šampioni.

    Zvezda! Zvezda!

    Čarobna kugla, lopta okrugla, crveno-beli!
    Hej čarobnjaci, svi su vam đaci. Eo, eo, zvezda!

    Istok i zapad zovu u napad, crveno-beli!
    Sever se puši, zvezda sve ruši. Eo, eo, zvezda!

    Zvezdo, zvezdana,
    Naša pesma ori,
    Mi smo majstori,
    Mi smo šampioni.

    Zvezdo, zvezdana,
    Naša pesma ori,
    Mi smo majstori,
    Mi smo šampioni.

    Zvezda! Zvezda! Zvezda! Zvezda!

    Zvezda! Zvezda! Zvezda! Zvezda!

  5. #25
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Pred kraj 1983. izlazi Album *Celovečernji The Kid* na kome ćemo naći još sijaset izvrsnih pjesama, od kojih, je, vjerujem, općimnoštvu napoznatija (a možda i najdraža)

    Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja"



    Toga jutra sam stigao putničkom klasom
    Pa kući sa stanice časom,
    Kroz bašte i prečice znane.

    A u vojsci sam stekao druga do groba
    I kroničnu upalu zgloba,
    Suvenir na stražarske dane.

    Ušao sam na prstima,
    Mati beše već budna i brzo se prekrstila,
    Reče: "Prošlo je k’o za čas,
    Baš si stigao dobro, jer svatovi su tu do nas
    Pa će ti svirati, a ti ćeš birati".

    Svirajte mi “Jesen stiže, dunjo moja”,
    Jesen rana.
    Nek’ zazvone tambure u transu.

    Znam da nije pesma ova
    Za veselje i svatovac,
    Al’ ja moram čuti tu romansu.

    Svirajte mi: “Jesen stiže, dunjo moja”,
    Al’ polako
    Da mi ne bi koja reč promakla.

    Sklon’te čase i bokale,
    Razbio bih svet od šale,
    Da je samo slučajno od stakla,
    Dunjo moja.

    Svadba beše k’o svadba
    I šta da se priča,
    Parada, pijanstva i kiča
    I poznata cura u belom.

    Već po redu poželeh im
    Zdravlja i sreće,
    Iz ruku mi otela cveće
    I sakrila pogled pod velom.

    Tad me spaziše Cigani,
    Kum je tražio pesmu,
    Al’ ja sam stig’o, briga njih,
    Širok osmeh i zlatan zub.

    Znam da nije ti lako,
    Al’ danas nemoj biti grub,
    Nego zapovedi
    Šta ćemo svirati.

    Retko odlazim kući,
    A pišem još ređe
    I slike su bleđe i bleđe,
    A lepe potiskuju ružne.

    Ponekad poručim piće
    I tako to krene
    Pa stignem u svatove njene,
    Sve prave su ljubavi tužne.

    Nikom ne pričam o tome,
    Brzo dođe taj talas
    I znam da ću da potonem.

    Spas mi donose Cigani,
    Oni imaju srce
    Za svakog od nas, briga njih.
    Oni me pitaju šta da sviraju.

    Svirajte mi “Jesen stiže, dunjo moja”,
    Jesen rana.
    Nek’ zazvone tambure u transu.

    Znam da nije pesma ova
    Za veselje i svatovac,
    Al’ ja moram čuti tu romansu.

    Svirajte mi: “Jesen stiže, dunjo moja”,
    Al’ polako
    Da mi ne bi koja reč promakla.

    Sklon’te čase i bokale,
    Razbio bih svet od šale,
    Da je samo slučajno od stakla,
    Dunjo moja.


    Celovečernji The Kid



    Proš’o sam divlji zapad širom pod nebeskim šeširom,
    A to baš nije neki raj:
    Kaktusi, kojoti, oluje, pa nema vode i struje,
    O, kakav zabit kraj…

    Al' ja sam gonio svog vranca, mada sam dobar ortak s njim,
    Mor’o sam naći toga stranca da najzad rasčistim sa tim:
    Zašto je slavan i kol’ko je brz, na kraju krajeva,
    Celovečernji the Kid.

    Od Santa-Fea do Santo-Franciska, i dalje, dokle god dopire vid,
    Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
    Cure visoke a prerija niska, na čudnim mestima ostavlja trag,
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.

    Poput tvrdoglavog Komanča svud širom božjeg ranča
    Jah’o sam za njim.

    Sa koje strane pištolj drži? Ma nije valjda brži?
    O, ne mirim se s tim.

    Proš’o sam pravu kataklizmu, sret’o sam grizlije i šljam,
    Ušla mi zvečarka u čizmu – od tad više čizme ne skidam,
    Al’ samo za njim, gde si – da si, dobro pazi
    Celovečernji the Kid.

    Od Santa-Fea do Santo-Franciska, i dalje, dokle god dopire vid,
    Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
    Cure visoke a prerija niska, na čudnim mestima ostavlja trag,
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.

    I konačno sam ga stigao na nekoj hacijendi,
    Izgledao je kao istočnjački napuderisani dandy,
    (pio je neki sumnjivi brandy).

    Rekoh mu: “Vadi ga, da vidim kol’ko si dobar!”

    On reče: “Opa, malo se čudim ovom gestu,
    Ja ne vadim nikad na javnom mestu,
    Mora biti da si me zamenio s nekim”.

    “Sinko”, reče on, “ti rešavaš sve u prvoj rundi
    i ispucaš šaržer za par sekundi.
    Kod mene je drugo, moj metak putuje dugo…”.

    Od Santa-Fea do Santo-Franciska, i dalje, dokle god dopire vid,
    Čuje se muzika, larma i vriska gde god je Celovečernji Kid.
    Cure visoke a prerija niska, na čudnim mestima ostavlja trag,
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.
    Od Santa-Fea do Santo-Franciska sa njim jaše vrag.


    Vi ste jedan običan miš



    Vi, vi ste jedan običan miš,
    Jedan mali preplašen stvor
    I najbrži ritam je spor za vaše srce.

    Znam, noć je tamna k’o crni pliš, tako rano opusti grad,
    Čudne ptice poleću tad, nije lako ostati sam.

    Sam na svetu, sam protiv svih,
    Tad je važno ispasti laf,
    Tad je važno ne biti šraf u toj mašini.

    Znam, zvuči kao kafanski stih, ali moraš zgaziti put,
    Moraš nos pomoliti svud ako želiš stići svoj cilj.

    Priča se po gradu da ste marka,
    Samostalni, idealni tip.
    Ali to je očigledna varka.

    Što se mene lično tiče,
    To su samo prazne priče sve.

    Jer vi, vi ste jedan običan cvet, mali zečić spreman na beg,
    Al’ svud zima, vetar i sneg i ludi lovci.

    Znam, ali kako menjati svet, nikom nije stalo do tog,
    Svako drži samo do svog, svako tera samo po svom.

    Priča se po gradu da ste glavni, samostalni, idealni tip.
    Kažu da ste samom vragu ravni, što se mene lično tiče,
    To su samo prazne priče sve.

    Ja, ja sam jedan običan tip, težak slučaj, potpuni mrak,
    Mnoga mesta nose moj znak, i to je nešto.

    Znam, al’ ne smeš biti bronzani kip, punom parom, to je moj plan,
    Jer dok lupiš dlanom o dlan već si samo polovna stvar.

    Spisak mojih snova je dugačak, al’ na prvom mestu sad ste vi.
    Ja sam stari, ofucani mačak, ne nudim vam ništa loše:
    Nove priče, stare ploče.

    Vi ste moje sve il’ ništa, već odavno lovim miša poput vas,
    Malog miša kao vi.

  6. #26
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Na albumu *Celovečernji The Kid*, naći ćemo i:

    Don Francisko Long Play - simpatična pjesmica s vrlo dobrim španjolskim engleskim



    You must be carefull, my compadre,
    You must be very carefull if you going south,
    Becouse in mountain Siera Madre
    Is very best for you to shut your dirty mouth.

    O, there are banditos mucco danger,
    They want your money and your horse.
    You are a gringo, I mean, You are a stranger,
    But you know everything of course
    about famous and very popular
    Don Francisco Long Play.

    From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
    There are trumpetas, and there are guitaras
    Always with Don Francisco Long Play.
    O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

    They drink to fight with his pistolero with bullet long play.
    They drink to fight with his pistolero with bullet long play.

    He was a friend of Pancho Willa,
    But never interested in revolusion.
    No, cigarilos and tequila
    And prety ladies, o he was a big padron.

    School teacher, young Rosita Flores,
    Once found this hombre in her bed.
    She get new name, Rosa Deflores,
    But she is satisfied and glad.
    You are always wellcome and mucco popular
    Don Francisco Long Play.

    From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
    There are trumpetas, and there are guitaras
    Always with Don Francisco Long Play.
    O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

    And if you fight with his pistolero with bullet long play.
    And if you fight with his pistolero with bullet long play.

    Hey, amigo, I won’t give you a lessons, I mean, you are a big men
    And you know everything of course, but, listen to me:
    If you want to be a real gentleman, just take it easy, take it
    easy amigo, and very slowly.

    Hey amigo, you know, you are not a children, all those banditos,
    They were nothing, only he was a big muccaco.

    From Rio Grande to Guadalahara, and all along the Mexican bay,
    There are trumpetas, and there are guitaras
    Always with Don Francisco Long Play.
    O, he has nothing but his old sombrero, for senoritas this is OK.

    And if you fight with his pistolero with bullet long play.
    And if you fight with his pistolero with bullet long play.


    Crni labud




    Medena vremena



    Bilo je to šezdeset-šeste, pamtim tačno u čas,
    Jer se u Engleskoj igralo svetsko prvenstvo bez nas
    I nema više igrača k’o što je bio Jeffrey Hurst.

    Znao se red, subotom uvek preko ograde skok
    I već smo svi na igranci uz grupu “Elektro-šok”
    I nema više ni svirke k’o što je stari dobri rock.

    Svi smo mi voleli izvesnu Martu, čitavo društvo i ja i moj brat.
    Bila je najblja cura u kvartu, za njom smo lomili vrat,
    Zbog nje bi vodili rat.

    Hej, medena vremena (medena vremena),
    Često mislim na vas.
    Nije bilo da nema (nema da nema),
    Sve je bilo uz nas.

    Bio je tu frajer u jakni, crni skaj, zadnji krik.
    Spram tog je momka Frankenštajn sasvim prijatan lik.
    O, nema više baraba kao taj prerušeni bik.

    Bilo je to šezdeset-šeste, pamtim tačno u čas,
    Jer se u Engleskoj igralo svetsko prvenstvo bez nas
    I nema više igrača k’o što je bio Jeffrey Hurst.

    Znao se red, subotom uvek preko ograde skok
    I već smo svi na igranci uz grupu “Elektro-šok”
    I nema više ni svirke k’o što je stari dobri rock.

    Svi smo mi voleli izvesnu Martu, čitavo društvo i ja i moj brat.
    Bila je najblja cura u kvartu, za njom smo lomili vrat,
    Zbog nje bi vodili rat.

    Hej, medena vremena (medena vremena),
    Često mislim na vas.
    Nije bilo da nema (nema da nema),
    Sve je bilo uz nas.

    Bio je tu frajer u jakni, crni skaj, zadnji krik.
    Spram tog je momka Frankenštajn sasvim prijatan lik.
    O, nema više baraba kao taj prerušeni bik.


    Blues mutne vode



    Svašta se rodi u mutnoj vodi,
    Lukava magra i glupavi smuđ,
    Karaš i bandar, lopov i žandar
    I ribe što žive na račun tuđ.

    Malene one većih se klone,
    Ne paziš i već te nema za tren,
    Gde god da beže stignu u mreže,
    Neko se rodi da postane plen.

    Ja pevam svoj blues bez namere bitne
    I najveće ribe za mene su sitne.
    Ja sa strane samo posmatram taj svet;
    A budem i ja i smuvan i varan
    Pa svakom se desi da ispadne šaran.
    To je bar rutinska stvar.

    Ko život vodi u mutnoj vodi,
    Mora sve trikove dobro da zna.
    U mutnoj vodi, to mnogim godi,
    Posebno onim sa vrha i dna.

    Svi znaju svrhu štuka na vrhu,
    Tu su da kvare i naprave lom,
    A dole na dnu sudbinu jadnu,
    Mnogima rešava nekakav som.

    Ja pevam svoj blues bez namere bitne
    I najveće ribe za mene su sitne.
    Ja sa strane samo posmatram taj svet.
    Ja pevam svoj blues u srcu dubine
    I držim se pretežno zlatne sredine;
    To je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

    Na šta se svodi život u vodi
    Pa eto, grabljivci imaju vlast.
    Grgeč je glupan, ali je krupan
    Pa male ribice guta u slast.

    U dane gadne, kad voda padne,
    Plašljive ribe ne vrede ni groš.
    Naiđu krize, drukčije grize
    I samo najbolji plivaju još.

    Ja pevam svoj blues bez namere bitne
    I najveće ribe za mene su sitne;
    Ja sa strane samo posmatram taj svet.
    Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
    I pitam se šta rade ribe na suvom,
    A to je bar rutinska stvar, rutinska stvar…

  7. #27
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Zadnji tri stvari na albumu *Celovečernji The Kid* su

    Lunjo




    Neko to od gore vidi sve



    Stevu Čenejca je ubio grom.
    Neno ko rukom
    Na irokom oru, tu negde pred zoru, il pre.
    Niko se nije pitao gde se to noću skitao,
    Nego su alili i sveće palili svi.

    Sa njegovim stricem sam proveo dan,
    Bio je očajan,
    Al' taj matori momak je imao stomak za sve
    Pa reče: "Eto, tuđeg se latio,
    Zato je glavom platio.
    Zbog ene svog kuma je siao s uma sasvim".

    A, vidi,
    Neko to od gore vidi sve,
    Povlači te konce, igra se,
    Postavi na svoje mesto
    Svako dobro, zlo jo pre;
    Sve vide oči sudbine.

    Tako ponekad te reči mi dođu ko jeka,
    Kad bure se spuste pa pacovi napuste brod.
    Ne brinem mnogo o njima, vrate se slepim danima
    Pa idemo dalje, i plovidba traje ko pre.

    Al znam da
    Neko to od gore vidi sve,
    Povlači te konce, igra se,
    Postavi na svoje mesto
    Svako dobro, zlo jo pre;
    Sve vide oči sudbine.

    Lomi mi srce ko bagremov prut,
    Onako, usput.
    Kad ostane sama, ti nađe par dana za nas,
    Al ja crtam svoje krugove
    I pratam stare dugove.
    Da, moda se varam,
    Al to da se staram o tom.

    Kad uvek,
    Neko to od gore vidi sve,
    Povlači te konce, igra se,
    Postavi na svoje mesto
    Svako dobro, zlo jo pre;
    Sve vide oči sudbine.


    Nikad kao Bane


  8. #28
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    1985. izlazi album *003* na kojem se nalazi i (njen, možda, i najveći) hit; stvar, koju zna svirati svatko tko se uhvatio gitare; stvar, koja se tako često pjeva u razno raznim društvima, a jednostavno je neizbježna u kasne večenje sate na obalama mora:

    Slovenska



    Nošen dahom sna,
    Doleteo je crni golub na moj dlan,
    Zašto, ‘ko da zna,
    Al’ to sam jutro dočekao umoran.

    K’o da sam i ja leteo s njim,
    Krilima teškim, olovnim
    I video svet
    Sakriven iza zlatnih oblaka.

    Ako umrem mlad,
    Posadi mi na grobu samo ruzmarin
    Ne dozvoli tad
    Da naprave od toga tužni treći čin.

    Nek’ mi ne drže govore,
    Nek’ drugom pletu lovore,
    Ako umrem mlad,
    Zaustavljen u koraku i snu.

    O, zagrli me sad,
    Jako, najbolje što znaš
    I nemoj crnoj ptici da me daš.

    O ne, ne brini,
    Proći će za tren,
    Ja sam samo malo lud i zaljubljen.

    U mojim venama
    Tamni sever samuje
    I ja ponekad ne znam šta mu je;

    Što luduje,
    Od sreće tugu tka,
    Moja prosta duša slovenska.

    Uplaši me sjaj,
    Milion sveća kad se nebom popali.
    Gde je tome kraj?
    Za kog su tako dubok zdenac kopali?

    Zašto se sve to dešava?
    Da l’ čovek išta rešava?
    Il’ smo samo tu
    Zbog ravnoteže među zvezdama?


    Ne znam ima li na ovom albumu ijedna stvar, koja može "parirati" Slovenskoj, ali svakako ima još jako mnogo lijepih pjesama pa poslušajmo, nadalje, genijalnu


    Noć kad sam preplivao Dunav



    Na mostu smena straže,
    Znao sam da me traže,
    Žandara nema koji ne zna moj lik.
    Zar moja glava vredi sto forinti, gospodo draga?
    Pod slikom toliko piše;
    Vredi bar krajcaru više.

    Dobre smo krčme znali,
    Dobre smo konje krali,
    Dobra nas neka zvezda pratila svud.
    Ostajte zbogom zeleni Karpati, drumovi carski,
    Dugo sam bio daleko,
    Da l’ me poželeo neko?

    Dolazim, sto dukata donosim
    I kašmirsku maramu čudesnih boja,
    Dolazim da te opet zaprosim,
    Dok te drugom ne daju;
    Ljubavi moja.

    Talasi lađe lome,
    Šta srce zna o tome,
    Srce je ludi Husar, pijan i mlad
    I te sam noći preplivao Dunav, dubok i strašan;
    Oprosti, velika reko, al’ ja sam morao preko.

    Dolazim, sto dukata donosim
    I kašmirsku maramu čudesnih boja,
    Dolazim da te opet zaprosim,
    Dok te drugom ne daju;
    Ljubavi moja.


    I za kraj ovog posta jedna vrlo simpatična, vesela, dobro znana pjesmica naziva

    Baby Blue



    Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim,
    i zato kad te spazim ja besomucno trubim.
    I fućkam kao klipan, crvenim k’o tulipan
    jer ti si jedno čudo Baby Blue.

    Prošao sam sve to, sito and rešeto,
    moj dosije – to je rat i mir.
    Al’ sad nemam takta, sve ostavljam ad acta,
    proleće je krivo svemu, to imam tremu.

    I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
    i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
    Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
    ma ti si jedno čudo Baby Blue!

    Dajem sve za žeton, okrenem telefon,
    u, pa se smrznem kad ti čujem glas.
    O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti,
    smisliću do sutra nešto, tešim se vešto.

    I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
    i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
    Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
    ma ti si jedno čudo Baby Blue!

    O, kako da ti priđem? Popnem se pa siđem,
    iza tvojih vrata svira jazz!
    Ne znam šta bi više, zazvonim pa zbrišem.
    Širok mi je dijapazon, smisliću bolji fazon.

    I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi
    i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby!
    Pratim te k’o UDBA, jer ti si moja sudba,
    ma ti si jedno čudo Baby Blue!

  9. #29
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Na albumu *003* nalaze se i

    Al se nekad dobro jelo



    Nema vie, dobri svete, one lepe eset pete,
    Kad smo bili na svečari kod kumova naih starih.

    Klizio je voz ko sanke, al smo stigli do Palanke.
    Severac je duvo ladan, pa ko ne bi bio gladan?

    I čim smo stigli viknu kum svoju enu:
    Sido! Postavljaj, bog te vido!

    Spremila nam kuma naa za uinu paprikaa
    pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom.
    Mesto leba mesa bela, princes krofne vangla cela,
    Suvih ljiva i koljiva i rezance s makom.

    E, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo, ba.

    Do večere vreme kratko za kitnikes i za slatko.
    Da odbije, to ne vredi, da se kuma ne uvredi.

    Na kum Pera, dipl. agronom, reč o ovom, reč o onom,
    Sve uz vino, porto-gizer, di gutljaji sami klize.

    Taman smo bili gladni kada se začu:
    Sido! Večeru, bog te vido!

    Ođedared astal aren, sos paradajz, krompir baren,
    uve nicle, ko promincle, kara-batak svakom.
    Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase.
    Onda torte, razne sorte i rezanci s makom.

    Ej, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo, ba!

    Vejao je sneg po oru, sedeli smo do pred zoru.
    Baba reče: Deder kaput! Radni dan je, ajmo na put!

    Al kum Pera odma skoči: ta to vide moje oči?
    Sido, ne daj nikom kaput! Prvo frutuk, e, ondak na put!

    Ne drema vredna kuma, ne slua prve petle,
    Bra je od raketle.

    Nosi vruće leba krike, fafarone, čvarke frike,
    Začas sprema unke, rena, i pihtije svakom.
    Pitamo ih: Ljudi, dokle?! Čekaj, kau, jo nenokle
    I ufnudle i griz-trudle i rezance s makom!

    Hej, kad se samo setim, al se nekad dobro jelo, ba!

    I ondak, sat i frtalj, kolko je io inobus, nismo nita jeli
    I kad smo stigli na stanicu odma kupimo burek, lep, friak,
    Mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu
    Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju ampita i gajbu piva.

    Mlakog.

    Crnog.


    Morao sam da se odselim



    Prolaze gradom umorne bive lepojke,
    Iz moje slatke mladosti.
    Skrivaju bore, s linijom se bore,
    Vreme im smilja pakosti.

    Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi,
    Mangupi, ugursuzi,
    Sad su oferi, magacioneri,
    Kriju ih mračni bircuzi.

    Kad o tome razmislim,
    Ja sam kriv to ivim s tim.
    Morao sam da se odselim
    I da se davno izgubim.

    I da se nikad ne vratim,
    da ih onakve zapamtim.
    Morao sam da se odselim,
    kad mi je bilo dvaestri.

    I ja sam bio dečko s gitarom, mali car,
    aavi boem za sve njih.
    Dečko s gitarom, danas dečko s honorarom,
    Koji ga odvaja od svih.

    I kad o tome razmislim,
    Ja sam kriv to ivim s tim.
    Morao sam da se odselim
    I da se davno izgubim.

    I da se nikad ne vratim,
    A me onakvog pamte svi.
    Morao sam da se odselim,
    kad mi je bilo dvaestri.


    Bela lađa



    U aprilu Sombor varo zazeleni
    Pa etaju gospojice, blago meni,
    Isprse se brezobrazno, pa mi glavom klimnu mazno,
    A mene čeka bela lađa.

    A kad odem ne vraćam se do jeseni,
    Udaće se mnoge dotle, blago meni.
    Dobar veče, kapetane,
    Laku noć vam elim dame.
    Na mene čeka bela lađa,

    Moram da idem sad,
    Bome mi nije lako,
    Al bolje tako, da ja krenem polako.
    Moram da idem sad,
    Jer ću baciti sidro
    Pa zbogom vidro, ostaću tu,

    Od Zemuna do Pasove voda peni.
    A u Peti promenada, blago meni,
    Brinu di sam, kerem sebe,
    Mađarice moje lepe,
    A mene čeka bela lađa.

    Moram da idem sad,
    Bome mi nije lako,
    Al bolje tako, da ja krenem polako.
    Moram da idem sad,
    Jer ću baciti sidro
    Pa zbogom vidro, ostaću tu.

    U aprilu sav se Sombor zaareni,
    Od eira raznoraznih, blago meni
    I frajlica to ih nose, nasmeene, zlatokose,
    A mene čeka bela lađa.

    Moram da idem sad,
    Bome mi nije lako,
    Al bolje tako, da ja krenem polako.
    Moram da idem sad,
    Jer ću baciti sidro
    Pa zbogom vidro, ostaću tu.

    i

    Mani me se lepa Nasto


  10. #30
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Zadnji tri stvari s albuma *003* su


    Olivera



    Na pragu svojih dvadesetih,
    Bio sam laka roba,
    Bile su moderne barabe onih dana.

    Ne elim svega ni da se setim,
    Hteo sam, eto, sve da probam,
    Zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

    Sad alim, da,
    Al ta sam znao ja?
    Ti si bila jo devojčica.
    Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

    Drugi bi sve
    Imalo smisao,
    Drukčije bih ivot disao
    Da sam znao da postoji Olivera.

    Moda sam, a da nisam znao,
    Ppred isti izlog s tobom stao,
    Moda smo zajedno iz voza negde sili?

    Na pragu svojih dvadesetih,
    Bio sam laka roba,
    Bile su moderne barabe onih dana.

    Ne elim svega ni da se setim,
    Hteo sam, eto, sve da probam,
    Zvalo me zabranjeno voće s raznih grana.

    Sad alim, da,
    Al ta sam znao ja?
    Ti si bila jo devojčica.
    Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

    Drugi bi sve
    Imalo smisao,
    Drukčije bih ivot disao
    Da sam znao da postoji Olivera.

    Moda sam, a da nisam znao,
    Pred isti izlog s tobom stao,
    Moda smo zajedno iz voza negde sili?

    Drugi bi sve
    Imalo smisao,
    Ja bih iz te guve zbrisao
    I nikom ne bi bilo jasno ta ja to smeram.

    Znao bih gde
    Da sebi nađem mir,
    Skrio se u tajni manastir
    I čekao da ti odraste Olivera.


    Put u sredite zemlje



    Kad sam jutros stigo kući s posla,
    Sačeko me papir siv,
    Otila mi draga, svega joj je dosta,
    Nikad ne zna dal sam iv.

    Ma idi lutko lepa s milim Bogom,
    Ti si vie komad lak,
    Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
    Nema ti pojma ta je mrak.

    Tamo dole đavoli se kote,
    Tri planine pritiska mi vrat,
    Ba i nisi drugar oj ivote,
    Al neka, neka, biće slađe,
    Kad srce zemlje nađem.

    Neki Francuz, neki pisac mudar,
    Proreko je mnogo tog,
    Moda nikad nije radio kao rudar,
    Ali ga volim kao svog.

    Knjiga pie da postoji mesto,
    Usred zemlje neko sunce sja,
    Tamo se moe i s milion dvesto,
    Traim srce zemlje stare i sunce za rudare.

    Kopam, đavoli se kote,
    Tri planine pritiska mi vrat,
    O ba i nisi drugar oj ivote,
    Al neka, neka, biće slađe,
    Kad srce zemlje nađem.

    Neki Francuz, neki pisac mudar,
    Proreko je mnogo tog,
    Moda nikad nije radio kao rudar,
    Ali ga volim kao svog.

    Knjiga pie da postoji mesto,
    Usred zemlje neko sunce sja,
    Tamo se moe i s milion dvesto,
    Traim srce zemlje stare i sunce za rudare.

    Kopam, đavoli se kote,
    Tri planine pritiska mi vrat,
    O ba i nisi drugar oj ivote,
    Al neka, neka, biće slađe,
    Kad srce zemlje nađem.

    Tamo sluam, diem, tamo gazim,
    Trpim najbolje to znam,
    Al ću jednog dana da je proburazim
    I da se svetla dočepam.

    Knjiga pie da postoji mesto,
    Usred zemlje neko sunce sja,
    Tamo se moe i s milion dvesto,
    Traim srce zemlje stare i sunce za rudare.

    Ajde, đavoli se kote,
    Tri planine pritiska mi vrat,
    Ba i nisi drugar oj ivote,
    Al neka, neka, biće slađe,
    Kad srce zemlje nađem,
    Kad srce zemlje pronađem.


    Badnje veče



    Kao davni greh,
    Uvek mi se ista javlja.
    Odzvanja ti smeh,
    Cipele u prozor stavlja.

    I večno sanja,
    Svetom putuje bez putovanja,
    A Badnje veče dolazi.

    Mogla si mi ba
    I reći neke reči nagle.
    Oči su mi, zna,
    Pune one iste magle.

    Al suprotnost suta,
    Sad u meni tuga koren puta,
    A badnje veče prolazi.

    To je bilo nae zadnje,
    Sad opet zvona zvone sluam to.
    Ne, nije svako veče Badnje,
    Al ovo danas, sasvim slučajno Badnje je.

    U poslednji čas,
    Kao uvek na to veče,
    Gospođa do nas
    Unucima kolač peče.

    U mojoj sobi
    Samo stari veker vreme drobi,
    A Badnje veče prolazi

    To je bilo nae zadnje,
    Sad opet zvona zvone -
    Sluam to.

    Ne, nije svako veče Badnje,
    Al ovo danas, sasvim slučajno -
    Badnje je.

+ Reply to Thread

Tags for this Thread

View Tag Cloud

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts