+ Reply to Thread
Page 1 of 4 1 2 3 ... LastLast
Results 1 to 10 of 37

Thread: Đorđe Balaević - Glazba i tekstovi

  1. #1
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Đorđe Balaević - Glazba i tekstovi

    (obzirom tema sadrži i glazbu i stihove, prilično je "teška" pa, stoga, treba desetak sekundi da se otvori!)

    Filozofsko je pitanje je li umjetnost "iznad" filozofije ili, bolje rečeno, ono što nadilazi vrhunac filozofske misli, no, pošto postoji Đorđe Balašević, slobodna sam reći kako je upravo on odgovor na to pitanje, jer je filozofija njegove umjetnosti - umjetnost filozofije.




    Ovaj predivan čovjek rođen je 11.05.1953. u Novom Sadu.......bla, bla..........a ideja za prvu pjesmu, koju je napisao, unišla mu je u glavu kad mu je, jednom prilikom, dok je kao sedamnaestogodišnjak ležao u krevetu bolestan, uletjela muha u sobu - i stvorena je stvar - Odkud muva.

    Otkud muva,
    Ma otkud ova čudna muva,
    Otkud stvorila se tu?

    Zu, zu, zu, zu, zu.

    Otkud muva,
    Šta u mome stanu traži,
    Šta to želi naći tu?

    Tražila sam i tražila da vidim je li ovo uglazbljeno (ma sigurno jest), ali nisam uspjela naći.

    ....................

    Popis pjesama (po abecednom redu ):
    (budem, budem...)

  2. #2
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Idemo dalje. 77. se pridružuje grupi Žetva te snima stvar

    U razdeljak te ljubim



    Kad je pre mnogo leta, bal pravio baron,
    Fon Ligenštul je pozvan da naidje i on.
    Čim uš'o je u salu, onako lep i mlad,
    Prišla mu neka dama, i uzviknula tad:

    U razdeljak te ljubim (ljuuubim),
    Svim žarom srca svog (srca svog),
    Jer hoću da poludim (luuudim),
    Zbog razdeljka ti tvog.

    U razdeljak te ljubim (aaa),
    Jer želim da se zna (aaa),
    Zbog njega razum gubim (aaa),
    Zbog njega nemam sna (zbog njega nemam sna).

    Fon Ligenštul je hitro napustio taj bal,
    Želeći da, pre svega, eskivira skandal.
    Al' već sledećeg dana ponovilo se zlo,
    Stiglo je njeno pismo na kom je pisalo:

    U razdeljak te ljubim (ljuuubim),
    Svim žarom srca svog (srca svog),
    Jer hoću da poludim (luuudim),
    Zbog razdeljka ti tvog.

    U razdeljak te ljubim (aaa),
    Jer želim da se zna (aaa),
    Zbog njega razum gubim (aaa),
    Zbog njega nemam sna (zbog njega nemam sna).

    Fon Ligenštul je bio zbunjen stvarima tim.
    Izgubio je živce, promen'o se sasvim.
    I počo je da traži u alkoholu spas,
    Mesto miševa belih, priviđ'o mu se glas:

    U razdeljak te ljubim,
    Svim žarom srca svog (srca svog),
    Jer hoću da poludim (luuudim),
    Zbog razdeljka ti tvog.

    U razdeljak te ljubim (ljuuubim),
    Jer želim da se zna (da se zna),
    Zbog njega razum gubim (guuubim),
    Zbog njega nemam sna (zbog njega nemam sna)
    .

    Eto, tango je ludilo, a riječi tek. Uh. Majstorski prikazano što se događa kad tupavo žensko krene "rezat žile" za nekim i baš hoće tog i baš tog i cijeli (njen) svijet će se srušiti, ako baš taj neće biti njen.
    Čest slučaj.
    Ovaj *U razdeljak te ljubim* je, po meni, na izuzetno simpatičan način, prikazao jednu veliku životnu istinu - Gdje god da se okreneš, žene trče za muškarcima, koji ih neće, a ponekad to čovjeka stvarno može izluditi.


    (77. izlazi i singl Srce mi je kao ratar)


    78. napušta grupu Žetva te osniva 'Rani mraz' - svoj bend. S Ranim mrazom, čiji je član neko vrijeme bio i Bora Čorba, mnogo je dobrih stvari napravio.
    Prva od njih, javnosti poznata, bila je

    Moja prva ljubav



    Tad još nisam ništa znao
    I jos nisam verovao
    Da na svetu tuge ima.
    Jedino mi vazno bilo
    Da postanem levo krilo
    Il' centarfor školskog tima..
    Tad sam iznenada sreo
    Najtoplijeg leta deo.
    To su njene oci bile..
    Imala je kose plave
    I u njima na vrh glave -
    Belu mašnicu od svile.

    Prva je ljubav
    Došla tiho nezvana, sama.
    Za sva vremena,
    Skrila se tu, negde -
    Duboko u nama.

    Kad je prošlo đacko vreme,
    Padeži i teoreme
    I stripovi ispod klupe,
    Nije više bila klinka,
    Počela je da se šminka
    I da želi stvari skupe.
    Tako mi je svakog dana
    Bivala sve više strana,
    Slutio sam šta nas čeka
    Pa sam prestao da brinem
    Kako da joj zvezde skinem,
    Postala mi je daleka..

    Prva je ljubav
    Došla tiho nezvana, sama -
    Za sva vremena,
    Skrila se tu, negde -
    duboko u nama.

    Danas je na sedmom nebu,
    Kažu mi da čeka bebu,
    Nasla je sigurnost, srecu, dom.
    Ima muža inžinjera,
    Pred kojim je karijera
    I mesto u društvu visokom.
    Ja još kradem dane bogu,
    Ja još umem, ja još mogu
    Da sam sebi stvorim neki mir..
    Još sam sretan što postojim,
    Pišem pesme, zvezde brojim,
    Još sam onaj isti vetropir.

    Prva je ljubav
    Došla tiho nezvana, sama.
    Za sva vremena,
    Skrila se tu, negde -
    Duboko u nama.

    ..Još sam sretan što postojim,
    Pišem pesme, zvezde brojim,
    Još sam onaj isti vetropir..

    ..Ja još kradem dane bogu
    Ja još umem, ja još mogu
    Da sam sebi stvorim neki mir..
    Još sam sretan sto postojim,
    Pisem pesme, zvezde brojim,
    Još sam onaj isti vetropir...



    No, zar nije ovo krasna pjesma o nevinosti, spontanosti, danima dok je srce još neiskvareno pohlepom? O onoj pravoj svježini, vedrini, koja odrastanjem biva (u)gušena nemirom kalkulacije?
    Baš tužna pjesma, tužna, ali i prelijepa, jer, uz sjetu, daje nadu, podsjeća da u čovjeku živi i ono čisto, ono dobro, ono dječje...

  3. #3

    Join Date
    Sep 2010
    Posts
    72
    Ma sad bi ona filozofirala i na glazbi. Ludačo.

    Dobar je Đorđe. On ga spada u muziku moje mladosti. Pa njega svi vole, ja mislim. Legenda je, a još živ.
    Nemam sad vremena nešto stavit (izgubio sam pola sata ne pitaj gdje ) a i ne znam ideš ti to po redu nekakvom, kao pajdo. Al neka si digla tu temu. Valja se prisjetiti starih stvari, starih dobrih vremena.

  4. #4
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Toni, kad sam već digla temu o tom velikanu, ponekad jednostavno moram dati osvrt i na tekstove.
    Srećom za tebe, danas nisu ti dani u tjednu.

    S Ranim mrazom bilo je mnogo hitova i to u prilično kratko vrijeme. Meni osobno jedna od draih je Mirka. No, eto, idem dalje polako sa stvarima iz 78.

    Kristifore crni sine



    Dosadio panskom kralju
    stalno jedan isti svet.
    Na Kolumba izbor pade
    da načini preokret.


    Nije stig'o da se snađe,
    već mu utrapie lađe
    i rekoe: "Nađi kontinent!"

    Nije znao da će sasvim
    promaiti liniju,
    da će naći Ameriku
    sve traeći Indiju!

    Kristifore, crni sine,
    kud se vinu na pučine
    kad ti to ne lei ni za lek?

    Ne ide se preko mora
    bez kompasa i motora,
    nema veze to je srednji vek.

    Jednog dana, kad pred njima
    neka zemlja velika.
    Svi viknue: "Indija!",
    kad ono - Amerika.

    Kristof se za glavu hvata,
    stavlja omču oko vrata
    da potrai stvarno drugi svet.

    Ljudi moji, totalno sam promaio liniju,
    naao sam Ameriku a traio Indiju!

    Kristifore, crni sine,
    kud se vinu na pučine
    kad ti to ne lei ni za lek?

    Ne ide se preko mora
    bez kompasa i motora,
    nema veze to je srednji vek.

    Računajte na nas



    Tito, partija i radne akcije.


    ivot je more



    ivot je more, pučina crna,
    po kojoj tonu mnogi to brode.
    Nije mi srce plaljiva srna.
    Ja se ne bojim velike vode.

    Lome me vali, nose me struje.
    Oseka sreće, a tuge plima.
    iba me nebo bičem oluje,
    al' jo se ne dam i jo me ima.

    U jutra rana
    plae me senke minulih dana.
    Sećanja mutna kao u lai,
    kao u snu...

    Ipak se borim, ipak se nadam,
    sve manje letim, sve vie padam,
    i sve su jače ruke
    to me vuku dnu...

    Moda će ena svilenog bedra,
    koja me zove i prua ruke,
    uliti vetar u moja jedra,
    do nove ene, do nove luke.

    ivot je more...
    ivot je more...
    ivot je more...

  5. #5
    Tatum's Avatar
    Join Date
    Jan 2011
    Posts
    607
    Bravo, enky, baš me obradovala tema. Sad sam ljubonmorna što nisam ja otvorila.
    Meni se Đole sviđa , mada mu prigovaraju kojekakvne djelatnosti i nedorečenost u ono mračno doba domovinskog rata, neopredjeljenost i kukavičluk.
    Zapravo, i njegov privatni ljubavni život ga u očima nekih mudrijaša svrstava u manje vrijedne karaktere. Ja to eto, radi balansa, tek tako da se Đole smjesti na poziciju s koje se obično i javlja: obični Lala s opuštenim smislom za humor.
    Dakle, Đole glazbenik; Đole umjetnik riječi i filozofije malog čovjeka.
    Sve (skoro sve pjesme ) znam napamet još uvijek.
    Volim Vasu Ladačkog, volim panonskog mornara...volim namćora




    Nevolem,
    nikog, lutko, takva mi je narav
    kao odzak star i grav
    puno dima je kroz mene proslo.

    Nevolem,
    ujne, strine, sogore, komsiluk,
    nataknem ih na civiluk,
    od njih nista dobro nije doslo.

    Nevolem,
    semenkare, cigose, trubace,
    burek, ulicne pisace,
    nek mi moju lepu varos vrate.

    Nevolem,
    dzipadzije, dizel, butikase,
    restoteke, tamburase,
    svaku pesmu bar za strofu skrate.
    Mater im...

    Al' tebe volem, to je fakat,
    ti si mi ljubav jedina,
    prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
    pa nek' je stoput dedina,
    da kupim cet'r' konja besna,
    da ih u oblak upregne
    pa stobom di nas niko ne zna,
    uteknem.

    Nevolem,
    kad mi gace udju, di vec udju,
    te sto brinu brigu tudju,
    kosticu u strudli od visanja.

    Nevolem,
    zatucane, gratis, kravatase,
    hipohondre sto se plase,
    da dobiju rak od razmisljanja.

    Nevolem,
    krvolocne pse i gospodare,
    nadjubrene trotoare,
    maskirne, kad navale na pendzer.

    Nevolem,
    lopuze sto voze tudja kola,
    znaju azbuku do pola,
    micu usnama dok sricu pejdzer.
    I ne samo da ih ne volim nego ih se malo i gadim ...

    Al' tebe volem, to je fakat,
    ti si mi ljubav jedina,
    prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
    pa nek' je stoput dedina,
    da kupim camac na dva vesla,
    i onaj sesir rogozan,
    pa tebe, di nas niko ne zna,
    odvozam.

    Nevolem,
    sizove i nervne bolesnike,
    pre ih pustali za vikend
    sad ih puste pravo pred kamere.

    Nevolem,
    sve te lezibejke, da prostite,
    prorocice, travestite,
    nek mi gospon-dame ne zamere.

    Nevolem,
    teget cirklu na teget mantilu,
    sestu licku, sedmu silu,
    opa-cupa preko Okucana.

    Nevolem,
    izbore, televizor, plakate,
    dosta, ako Boga znate,
    ludnica je kanda otkljucana
    sirom ostala, prover'te molim vas...

    Al' tebe volem, to je fakat,
    ti si mi ljubav jedina,
    prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
    pa nek' je stoput dedina,
    da kupim adicu od peska,
    na njoj sumarak nakrivljen,
    da tebe di nas niko ne zna,
    sakrijem.

    Sta je ovo - solo.
    Ih, nevolem solo.
    Aaa, to je onaj sopran saksofon.
    To tek ne volem.

    Nevolem,
    uzdrzane, trezvene, pa dzoging,
    takve najpre strefi sloging,
    al' ni krkanje mi nije blisko.

    Nevolem,
    sto odasvud samo cujes dajmi,
    il' se prosi il' se zajmi,
    jebote, ja nikad nisam isko.

    Nevolem,
    strebercine, vecne odlikase,
    crne rolke i sektase,
    ne padam na Tibet ili Burmu.

    Nevolem,
    skrtariju, intelektualce,
    koji vazno vrte palce,
    kupis ih za spricer i kavurmu.
    Koju ja isto, odnosi se na kavurmu, ne volem...

    Al' tebe volem, to je fakat,
    ti si mi ljubav jedina,
    prodacu onu nasu kucerdu na lakat,
    pa nek' je stoput dedina.
    Napuklo srce na dve pole,
    ljubav je teret pregolem,
    cak i to sto te tolko volem - ne volem.

    Uh, sto ne volem kad se ovako zavrsi pesma - ko racija.
    Sto, bas je logicno.
    E sto tu logiku tek volem. Tu si me nas'o...

  6. #6
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Idemo dalje s Ranim Mrazom i stvarima iz 78. Za ovaj post, dovoljna je samo jedna stvar, koju, vjerujte, ne treba uopće komentirati.

    Ljubio sam snašu na salašu:





    E, baš sam onomad razmišlj'o od čega pravidu tambure, pa sam pit'o i, i Mitu, i Proku, i onog Mileta Devića, birtaša, zna li kogod, pa niko nije znao da mi kaže. A onda mislim, na posletku, nije to baš tako zdravo ni važno. Jer, evo, i ova moja tambura, i stara i bog zna kakva, i zvoni i zveči, a opet svira. Pa ću probati sada na njoj da vam odsviram, pa mog'o bih kas'ti da ispripovedam šta mi se jedared desilo kad sam išao u Iđos na vašar, a još sam deran bio.

    Krenem ti ja jedared u Iđos, bio tamo neki vašar. Sad, jel' vašar, jel' sajam, baš ne mogu tačno da se setim. Al' šta bilo da bilo, baba mi je dao nešto novaca, šta sam ja onda mogao imati, jedno osamnaest, devetnaest godina, uveliko sam se momčio vec po sokacima, pa mi je baba rekao: "Na sine para, idi u Iđos i kupi kakvog lepog konja. Ne marim kakvog, sad, jel' ždrepca, jel' pastuva, jel' ajgira, samo kobile nemoj!" E baš tako mi je rekao. Baba nikad nije mlogo baš voleo kobile. Sad sam ga i ja razum'o, otkad sam odrastao.
    I tako sam krenuo, pa sam hteo nekom prečicom, preko polja. Nisam se setio onog što kažu: preko preče - naokolo bliže. Ono bilo letno doba, sto bi kaz'li Englezi, Summer time, when the living is easy, tu negde preobraženije, mož' biti tako, devetnaesti, dvadeseti avgust mesec. Sunce odskočilo, podne, a od tog druma ni traga ni glasa. Kanda da sam zalutao. Bogami, kanda da sam zalutao. A gladan i žedan i umoran. Još mi je mati kazla: "Ponesi štagod za jelo". "Ta", reko, "mani mati, naopako, šta ću nosit, tu za dva sata, časom ću ja". Al', vraga, bas mi je falilo.

    I vidim, neki salaš se beli u senci oraja. Sad, jesu l' bili kokosovi oraji ili kakvi drugi, to ne mogu da se setim, al', reko', 'ajd da svratim, sad što, šta me kosta? Valjda će mi dati parče 'leba i masti i malo aleve paprike odgore, pa ondak čašu vode, a nad'o sam se i kakav tanak špricer, što Mađari kažu "Hozsu lepes", a to na mađarskom znači "dugacak korak".

    I kad sam dosao na taj salaš, prvo sto sam video, na astalu cipovka 'leba bela, vidilo se da je frišak, onako, reš malko. A po avliji svuda trčidu pilići, brojleri oni što se zovu. Lepo i dan - danas vidim kako onako po avliji se muvaju levo - desno. Odškrinita vrata od pušnice. A tu... E, divota jedna! Odma' ogladnim kad se toga setim. Šunke, slanine, a znaš koje slanine? One 'nako što ima red slanine pa red šunke, pa red slanine pa red šunke, pa tako jedno pet - šest puta, ti redovi. Pa ondak, ondak džigernjače, pa švargle, pa krvavice... A dole jedno plekano bure puno čvaraka i droždina. Što bi kaz'li Japanci, ikebana, prava ikebana. Ništa mene to nije, što bi kazl'o, onako, taklo, iako sam bio gladan k'o vrag. E, već neka plava snaša što se muvala levo - desno po avliji i 'ranila već pomenute, one - piliće...

    Da sam tada im'o kuću i njivu,
    pet - šest svinja i bar jednu kravu,
    i avliju, u njoj jabuku il' šljivu
    uz'o bih tu snašu plavu.

    Pitam: "Jel', di su ti baba i mati?"
    Ona reče mi ovako:
    "Baba do utorka neće da se vrati,
    a s materom ćemo lako!"

    Pa, da te ne sla`em, za jedno frtalj sata, u vr' glave...

    Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
    beše mirisna k'o majska ruža.
    Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
    kako ima brkatog muža.

    Tek tad videh iza plasta sena
    s nekim vilama muža njena.
    On mi reče: "Jel' ti, vandrokašu,
    pušćaj o'ma moju snašu!"

    A pre toga, sad, jel' sekundu, jel' dve, ne znam...

    Ljubio sam snašu na salašu, strašno,
    beše mirisna k'o majska ruža.
    Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
    kako ima brkatog muža.

    Kad već ja nisam prevrn'o, bud'te bar vi sad tako pametni pa prevrn'te ploču, jer sa druge strane ima još, šta je posle bilo.

    Od tog doba u vasioni su se odigrale mloge neverovatne pojave. Eto, baš onomad sam čitao, ta Kohoteklova kometla, i sve te zvezde sas repom, pa ondak onaj Bermudski troug'o 'di na čudan način nestajadu silni avioni i brodovi. Tol'ko brodova nestalo tamo da se ja već malko brinem i za Slavonski Brod da mu se šta ne desi. Pa ondak Rusi u kosmosu, pa, ne znam, Amerikanci u kosmosu, pa Kinezi u kosmosu, pa Bogićević u Ko... Pa svi u kosmosu. čudo jedno!

    A to sam sve kaz'o samo da bi malko ilustrovao, ovako, ta mistika i to, šta se sve dešava, jer ja šta god sam zamišlj'o, šta god sam sanjao, to sve mi se ostvarilo. Sve mi se baš ostvarilo. Eto, onomad mi baš umro tetak, iz Gospođinaca, i ostavio mi dvanaest jutara zemlje, ritske, znaš kakve? Kažu navodnjavaj, ne znam, đubri, prskaj, ovo, ono, 'ibridi... Ma kakvi, znaš kakva je ovo zemlja? Tu kad bi dugmad posej'o opet bi nešto niklo. Ja ti kažem - tu bi mog'o sejati i kikiriki, i artičokle, ondak ono, ono drvo što crnci pravidu lebac od njega. I, čudo jedno, pa sve bi tu izraslo. Takva zemlja.

    A u selu - dve kuće. Jedna baš na glavnom sokaku. Da ti ne kažem ni kako se zove sokak, ni koji je broj od kuće, al' kad dođes, odma' ćeš videti. Odma', odma' se to vidi. Eej, šest pendžera sas ulice, od toga četiri kibicfensteri, pa onako, kad metnem muškatle, a zimi kad nema nikakvog drugog cveća, ondak one zimske ruže, sitne, one žute, što lepo onako mirišu, pa divota da ljudi prolaze pa sve gledaju pa govore: "Ju što je lepo, ju sto je divno!", i još svašta govore. Kako i ne bi. Druga kuća mi tu, čelo crkve, isto na lakat, isto je lepa i puna k'o oko, samo što je sa slamenim krovom. Al' ne mari, tu mi sad baba živi i mati.

    A salaš, e, pitaš kol'ki mi je. Ne bih ti mog'o kaz'ti kol'ki je. I ja sam voleo da znam pa sam onomad zvao geometra, čak iz Segedina da izmeri al' nije mogao siroma', na polak se onesvestio. Eto. Ne moze to odjedared. Al' evo, da uzmeš konja ujutru, al' dobrog konja, pa uzjašeš pa jašeš, i, jašeš i jašeš, do uveče, znaš, i uveče i tebi i konju dosta, i mislite, "Gdi smo i krenuli da jašemo?" - a još ste na mom salašu. Eto, tol'ki je.

    U štali - šest konja. četir' ova, što ih prežem, sad, jel' u taljige jel' kad orem, ili tako štagođ. A dva bela, ona paradoša, samo kad je, kad su neki svečari, jel' u zimu, tu tako oko Svetog Jovana, kad ih upregnem u saonice, pa s praporcima, pa - divota jedna.

    Krava imam petnaest komada i to simentalke, one 'olandske. Znaš kakve su? K'o iz opateke da su izašle. Da staneš pa da gledaš, da kažeš: "E, ove sigurno nosidu tetrapak mleko!", takve su. A nije, nose obično mleko k'o i naše krave, samo što su takve šiste, k'o sa čokolade, sa onih slika, mlečne čokolade i tako, divota jedna.

    Svinja imam dvajes'-pet komada jorkšir i dvajes'-pet komada, sad, jel', berkšir il' bert lankaster, ne znam, uvek tu brkam od ta dva imena. Pa imam nešto i mangurica, imam i prasića. Živine? Tol'ko živine nisi vid'o. Da naranim polak Afrike. Znaš šta je: ćuraka i moraka i pataka i gusaka, jesam još štagod zaboravio - svejedno, imam svega. Pa to sam probao sas digitronom da izbrojim kol'ko imam pa mi iskočio osigurač, ne moš'! Al' vidi ovako, na primer: nekad se probudim, pogledam kroz pendžer, pa reko': "Ju, sneg pao!", znaš, beli se salaš. Pa ondak mislim, pa ne moče biti sneg, naopako, letno doba, kakvi sneg?! A ono - jaja po salašu! I ne možeš skupiti. Unajmim mobu da skuplja jaja, pa ne može, dok skupim, opet polak mućkovi.

    Imam nešto i novaca, nije da nemam. Ne bi voleo o tom da pričam, kol'ko imam i gdi ih držim.

    Samo, znaš, da ti kažem o'ma', slabo meni vajda od svega toga što sam ti nabrojao. Znaš, kad tako nekad uleto, kad opali kakva omorina, a ja se prevrćem levo - desno po onoj dunji, pa ne mogu da zaspim, znaš, pa onda izađem na gong, pa sednem na basamke, pa gledam u zvezde i mislim: "Otac mu i te zvezde, kol'ko toga ima - ne možeš to ni izbrojati, čudo jedno!" Da!

    E, viš, ondak se s mlogo tuge setim...

    Ljubio sam snašu na salašu, strasno,
    beše mirisna k'o majska ruža.
    Rekla mi je konačno, al' suviše kasno,
    za tog njenog brkatog muža.

    (Eh, da ga je tamni vek moj zacrnio, kad sam ga i video i kad je došao i sve... A sad, šta bilo da bilo...)

    ... muža.






    Nevjerojatan je, nevjerojatan.

  7. #7
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    I dalje smo na 78.

    Oprosti mi Katrin



    Ekspresni vlak za Pariz, Pula, Trst,
    Milano, Torino, Grenobl, Pariz,
    polazi sa četrnaestog kolosjeka,
    drugi peron lijevo.
    Ponavljam,ekspresni vlak za Pariz, Pula,
    Trst,Milano, Torino, Grenobl, Pariz,
    polazi sa četrnaestog kolosjeka,
    drugi peron lijevo.

    Na stanici u Puli pod vrelim suncem leta,
    sam čekao autobus i svirao gitaru.
    Kad sela je kraj mene i pitala dal' smeta,
    znam li dobar hotel u Rovinju il' Vrsaru.

    Oprosti mi Katrin,
    možda nisam bio fin,
    mada si mi bila draga.
    Oprosti mi Katrin,
    sve je sada samo dim,
    našoj ljubavi ni traga.

    I reče da je stigla tog jutra iz Dižona.
    Odvedoh je u mali restoran s dobrom klopom.
    Uz sendviče i kafu onako iz fazona,
    predložih joj da dalje krene sa mnom autostopom.

    Oprosti mi Katrin,
    možda nisam bio fin,
    mada si mi bila draga.
    Oprosti mi Katrin,
    sve je sada samo dim,
    našoj ljubavi ni traga.

    Sutra sve je bilo ko da se dugo znamo.
    Na plaži joj na poklon izronih morskog puža
    i nije rekla ništa, nasmešila se samo
    i pružila mi ruke kao sebe da mi pruža.

    Oprosti mi Katrin,
    možda nisam bio fin,
    mada si mi bila draga.
    Oprosti mi Katrin,
    sve je sada samo dim,
    našoj ljubavi ni traga.

    I mahala mi dugo, sa prozora vagona,
    pisala mi posle da pamti sunce juga
    i zvala me u jesen da dođem do Vižona,
    al; tamo ne bi bila ista nego neka druga.

    Oprosti mi Katrin,
    možda nisam bio fin,
    mada si mi bila draga.
    Oprosti mi Katrin,
    sve je sada samo dim,
    našoj ljubavi ni traga.

    Panonski mornar (1979.)




    Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške Gore,
    gledam tako, a u duši lom.
    Tu je, kažu knjige, bilo more,
    čekalo me, pa presušilo.

    Rođeni sam moreplovac, k'o Magelan.
    Il', još bolje, k'o admiral Cook.
    U ravnici, usred njiva gubi elan,
    nasukan u žitu morski vuk.

    Mog mora nema i ne znam šta da radim,
    moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
    Mog mora nema, al' ja živim u nadi
    da možda ipak negde srešćemo se još.

    Život mi je zato gorak, kao tonik.
    Tuga moja bez kraja i dna.
    Al' na sreću, tu je mesec, svetionik,
    vodi me kroz plave vode sna.

    O, gde baš mene, da tako nešto snađe:
    ovo je priča i za suze i za smeh !
    Poneki mornar možda ostane bez lađe,
    ali bez mora, to je izuzetan peh.

    Mog mora nema i ne znam šta da radim,
    moj stari kaže da ni Dunav nije loš.
    Mog mora nema, al' ja živim u nadi
    da možda ipak negde srešćemo se još.

    O, gde baš mene, da tako nešto snađe:
    ovo je priča i za suze i za smeh !
    Poneki mornar možda ostane bez lađe,
    ali bez mora, to je izuzetan peh.

  8. #8
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    size="tall"

    Mojoj mami umjesto maturske sliku u izlogu (album iz 79e)

    Još uvijek smo na Ranom Mrazu, a evo i albuma iz 79. - Mojoj mami umjesto maturske sliku u izlogu

    Uvod (mojoj mami umjesto maturske slike)



    Ja se slikam
    Za naslovne strane
    I provodim
    Neke bezvezne dane
    (to znaš).

    Dajem intervjue
    (uvek iste)
    I pikiram
    Ka vrhu top liste.
    Pa da:
    Sve zbog moje drage mame.

    Mesto maturske
    Slike na tablou,
    U nekom izlogu
    Na lokalnom korzou,
    Sve što radim ja...

    Mesto maturske
    Slike na tablou,
    U nekom izlogu
    Na lokalnom korzou,
    Sve što radim ja,
    Ja radim zbog nje.

    Mesto maturske
    Slike na tablou,
    U nekom izlogu
    Na lokalnom korzou,
    Ovo dajem njoj...

    Mesto maturske
    Slike na tablou,
    U nekom izlogu
    Na lokalnom korzou,
    Sve što radim ja,
    Ja radim zbog nje.


    Sve je dobro kad se dobro svrši



    Lana je vozila sanke,
    A ja sam pravio sneška.
    Dugo sam plaćao danke,
    Zbog jednog Laninog smeška.

    Bili smo klinci
    I bilo je hladno
    I sneg je padao krupan.
    Te sam se zime
    Zatreskao gadno,
    K'o pravi pubertetski tupan.

    Lana je volela cveće,
    A ja sam voleo Lanu.
    Korak od tuge do sreće,
    U jednom jedinom danu.

    Proslo je proleće
    Leto i jesen,
    K'o nežni ljubavni sonet.
    Ja sam još bio
    Uglavnom zanesen,
    K'o leptir vihorom ponet.

    Lana je pratila modu,
    A ja sam pratio Lanu.
    Ljubavi dođu i odu,
    Al' Lana je uvek u planu.

    Ima detalja za
    Koje baš ne znam
    Dal' mogu u pesmu da stanu.
    Jer, Lana je imala muža,
    A ja sam imao Lanu!


  9. #9
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    I dalje s Ranim mrazom - 79. godina - album 'Mojoj mami umjesto maturske slike u izlogu'

    Drago mi je zbog mog starog




    Drago mi je zbog mog starog što sam bez škole,
    Krenuo od dole i postao car.

    Dobro se sećam,
    Posle zvuka poslednjeg zvona,
    Trk od škole do stadiona.
    Bio sam sretan,
    Tačno pamtim dan, trening prvi,
    I mali ima fudbal u krvi.
    I onda trči i onda lezi,
    Nekad po kiši, nekad po žezi.
    To su bili teški dani,
    Al sve je prošlo,
    Vreme je došlo da vladam ja.

    Moj stari veruje možda preteruje,
    Kad kaže da sam bolji od svih.
    Drago mi je zbog mog starog,
    Što sam od trnja stigo do zvezda
    Za tili čas.

    Kad pružim dobar meč
    On vodi glavnu reč
    I pita dal' je selektor slep.
    Drago mi je zbog mog starog,
    On sada ima moć
    Da pred svima podigne glas.

    U ime sporta,
    Ja sam glavi rekao zbogom,
    Pa sam slavu stekao nogom.
    Takva smo sorta,
    Brdo love kvari nas lako
    I onda đonom startuje svako
    I nema driblaj i nema dodaj,
    Već samo ima dobro se prodaj.

    Zbogom davni ideali, manje mi smeta
    Prvenstvo sveta neg prazan džep

    Moj stari veruje možda preteruje,
    Kad kaže da sam bolji od svih.
    Drago mi je zbog mog starog,
    Što sam od trnja stigo do zvezda
    Za tili čas.

    Kad slabo zaigram,
    On pije sasvim sam
    I kaže:" Trener je kriv za sve.".
    Drago mi je zbog mog starog,
    On sada ima moć
    Da pred svima podigne glas.
    Drago mi je zbog mog starog,
    On sada ima moć
    Da pred svima podigne glas.

    Mnogo mi znači to



    Stara pesma



    Pitala me znam li fiziku
    I hemijski znak platine.
    Ućutkao sam tu šiziku
    I odveo je na matine.

    Tad još nije bilo ljubavi traga
    Ni u srcu njenom, a ni u mom.
    I nisam znao da će biti mi draga,
    A ni stara luda pesma sa njom:

    Zorice, Zorule,
    Najlepše devojče,
    Ne mogu da živim bez tebe,
    Zoki, Zorule...

    A na plaži sam joj svirao
    I pesma joj se dopala.
    Posle sam joj školjke birao
    I škakljao joj stopala.

    Tad još nije bilo ljubavi traga
    Ni u srcu njenom, a ni u mom.
    I nisam znao da će biti mi draga,
    A ni stara luda pesma sa njom:

    Zorice, Zorule,
    Najlepše devojče,
    Ne mogu da živim bez tebe,
    Zoki, Zorule...

    Posle sam sav sitniš skupio
    I sladoled joj kupio.
    Onda sam je kući pratio
    I dobro sam postupio.

    Tad još nije bilo ljubavi traga
    Ni u srcu njenom, a ni u mom.
    I nisam znao da će biti mi draga,
    A ni stara luda pesma sa njom:

    Zorice, Zorule,
    Najlepše devojče,
    Ne mogu da živim bez tebe,
    Zoki, Zorule...



    Meni zadnje dvije pjesme nisu ama baš ništa posebno (pa ni 'Drago mi je zbog mog starog' mi nije baš sad tak' nešto) i teško ih uspijevam povezati s Đorđe Balaševićem, osim konto tekstova.

  10. #10
    Svjetlana Valentić enky's Avatar
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,932
    Mojoj mami umjesto maturske slike u izlogu - 79a

    Jedan Saa iz voza



    Jedan Saa iz voza

    Juli je mesec vruć
    Kada putuje pola nacije.
    U vozu ni za lek
    Nema mesta bez rezervacije.

    A ja sam gledala
    Kako promiču neki pejsai.
    I tad sam videla
    Jedan pogled koji me trai.

    Jedan Saa iz voza
    Mi slomio srce,
    I oti'o negde
    U daleki svet.

    I rek'o mi kako
    Je voleti lako,
    Jer ljudi su pčele,
    A ljubav je cvet...

    O to je pričao,
    Divno pričao o nekim stvarima,
    O trci "Tour de France"
    I o zelenim bulevarima.

    O nekom Zokiju
    S kojim je davno delio klupu,
    O tom kako je sluao
    Samo Index-e i Korni grupu.

    Jedan Saa iz voza
    Mi slomio srce,
    I oti'o negde
    U daleki svet.

    I rek'o mi kako
    Je voleti lako,
    Jer ljudi su pčele,
    A ljubav je cvet...

    On mi je pruio
    Čitav beli svet na svom dlanu.
    Al' već je svitalo,
    Voz je stigao u Ljubljanu.

    I kad je siao,
    Samo mahnuo, rekao: "Ćao!".
    Ja sam ponavljala:
    Nije mi ao. Nije mi ao!!!"

    Jedan Saa iz voza
    Mi slomio srce,
    I oti'o negde
    U daleki svet.

    I rek'o mi kako
    Je voleti lako,
    Jer ljudi su pčele,
    a ljubav je cvet...

    Kenjkava pjesmica, ali ajde.


    Neki novi klinci



    Neki novi klinci

    Moj deda već dugo ore nebeske njive,
    Ali baka jo čuva sve stvari i sliku naeg sveca.
    Na dan kad sam rođen tu je posađen orah,
    A u avliji pod gustom kronjom sad igraju se deca.

    Kroz maglu treperi devet sveća na torti.
    Tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca.
    U maju jo uvek zriju komijske bate,
    Ali trenje i zelene kajsije kradu druga deca.

    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

    Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata
    Ima klinca od četiri i po i uči ga da peca.
    Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola.
    Al' u borbi za loptom sad jurcaju neka druga deca...

    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

    A ja, ja se kockam s prevarantom ivotom.
    Iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca.
    I stariji mi kau: "Sad si u pravom dobu",
    A u ulici Jovana Cvijića sad su nova deca...

    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
    Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...

    Neki novi klinci je daleko najpopularnija pjesma s ovog albuma, a moglo bi se reći da to i nije ba bez vraga.


    Moj stari frend ima rock'n'roll bend



    Moj stari frend ima rock'n'roll bend

    Ja pevam balade
    I pesme lagane
    I čuvam svoju snagu
    Za dobre stare dane.

    Ali ponekad elim da pevam
    elim da pevam na sav glas.
    Ponekad stvarno elim da pevam na sav glas.

    Moj stari friend ima rock and roll band,
    A to je bio moj san, da sviram rock svaki dan.
    Moj stari friend ima Gibson les Paul,
    A ta gitara meni nanosi bol.

    On peva: "a - na - na",
    On peva: "One, two, three",
    On peva: "Je, je, je!"
    Ja često navratim
    I onda sviram s njim
    I pevam: "Je, je, je!"

    Priznajem sam, to ba nije moj stil,
    Ja nemam rokerski glas, ja nemam rokerski stas.
    Al' mislim, hej, gde bi bio nam kraj,
    Da svako radi samo ono to zna.

    I zato: "a - na - na",
    I zato: "One, two, three",
    I zato: "Je, je, je!"
    Svojim baladama
    Ja ću se vratiti,
    Al' dotle: "Je, je, je!"

    Moj stari friend ima rock and roll band,
    A to je bio moj san, da sviram rock svaki dan.
    Moj stari friend ima Gibson les Paul,
    A ta gitara meni nanosi bol.

    Dok oni lupaju i kose čupaju i viču: "Je, je, je!",
    Ja ludim za njima, samo me zanima da pevam: "Je, je, je!"

    Moj stari friend ima rock and roll band,
    I sa njim zaboravljam sve, da li sam rocker il' ne.
    Moj stari friend ima rock and roll band
    I s njim se vraćam ja u dečačke sne.



    "Al' mislim, hej, gde bi bio nam kraj,
    Da svako radi samo ono to zna." -

+ Reply to Thread

Tags for this Thread

View Tag Cloud

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts