+ Reply to Thread
Page 11 of 11 FirstFirst ... 9 10 11
Results 101 to 104 of 104

Thread: Vicevi

  1. #101
    N'dugu's Avatar
    Join Date
    Sep 2010
    Location
    u oku majmuna
    Posts
    369
    Dovode kćer ocu novog dečka, bivšeg sjemeništarca.
    Pita ga otac: "dobro, nesretniče, jel' ti znaš da moja mezimica troši minimalno 5000 eura mjesečno na parfeme, kozmetiku i odjeću? Kako to misliš financirati?"
    - Bog će pomoći - odgovori mladić.
    Onda mu otac još jačim baritonom prozbori: "Ali znaš li ti, kukavan nebio, da ona mora voziti najskuplji Audi?"
    - Bog će pomoći - opet će ovaj.
    Zatim mu otac opet strašnim glasom kaza: "Osim toga, mora svaki mjesec ići barem tjedan dva turistički na Bali, Sejšele, Havaje... Ti imaš i za to?"
    - Bog će pomoći.

    Pozove otac kćerku i kaže joj: "Nije baš nešto, ali sviđa mi se što vidi Boga u meni."

  2. #102
    Flyby's Avatar
    Join Date
    Nov 2012
    Posts
    30
    Uzmem mužu tel i vidim u kontaktima "Besplatni sex"...
    nisam mogla da izdržim da ne zovnem, kad ono zvoni moj telefon...

    Pitali mladića da li bi radije oženio stariju seljanku ili mlađu Zagrepčanku.
    Stariju seljanku naravno , odgovara on
    Zašto???
    Starija seljanka ima 23 godine a mlađa zagrepčanka 39.

  3. #103
    N'dugu's Avatar
    Join Date
    Sep 2010
    Location
    u oku majmuna
    Posts
    369
    Romantika:
    Stariji par leži u krevetu.

    Muž pospan, kunja, a ženi do romantike.

    Ona:

    -Kad si mi se još udvarao, držao si me za ruku u krevetu...

    On se okrene, za sekund je uhvati za ruku i pokušava konačno zaspati.

    Za par sekundi opet ona:
    -Onda si me poljubio...

    Muž se opet okrene, poljubi je u lice i okrene se natrag.

    Za pola minute Ona:
    -Onda si mi grickao vrat...

    On ljutito odgrne deku i skoči na noge.

    Ona:

    -Kuda ideš?

    On:

    -Po zube!

  4. #104
    N'dugu's Avatar
    Join Date
    Sep 2010
    Location
    u oku majmuna
    Posts
    369
    Sudeći po broju rastava godišnje, svaka se normalna žena, ako iti malo drži do sebe, triba bar jedanput u životu temeljito i propisno rastavit. Naravno, pod uvjetom da je spremna na sve nuspojave.



    Prva zapreka, vlastita mater:

    – Je l' te tuče?

    – Ne tuče.

    – Ćerce moja, aj drž' se ti lipo svoga čovika i manje gledaj Oprah šou, vrag je opra.



    Dalje, vlastiti budući bivši muž:

    – Samo ti aj, al' neš dobit kune od mene!

    To posli ostane zabilježeno ka jedini put za vrime braka da je bija od riči.



    I tako počne hajka. Žena ganja bivšega, a nju ganjaju svi ostali muški jer mislu eto još jedne vesele raspuštenice. Šta jedva čeka... je l'. Privlači ih ka afrodizijak taj status žene bez muža.



    Sićan se jednoga majstora šta san ga zvala da mi popravi cureću špinu.



    – Dobar dan!

    – Dobar dan.

    – Imamo problem, a?

    – Je.

    – Riknila špina,a?

    – Je.

    – Triba to malo pročačkat, a?

    – Je – oklijevajuć' ću ja.

    – Nije to niko odavno pogleda,a?

    – Nije – nesigurno ću ja.

    – Oćemo malo to pogledat, a?

    – Oćete – glupo ću ja.



    Kad je krenija prema meni, namisto prema špini, mozak mi je proradija. Za razliku od špine, koja je ostala nepopravljena. Da ne rečen... nepročačkana, božemiprosti.





    Imam ja jednu kolegicu na poslu koja je isto rastavljena i koja izgleda ka školski primjer samohrane majke. Vječno umorna od neplaćenih računa, iscrpljena od iščekivanja alimentacije, koju smo interno nazivale „Mr. Godot“, čangrizava i pesimistična.

    Povezivalo nas je to šta se ni ja ni ona nismo baš najboje snalazile u tom svom razvedenom životu. Znale smo da bi tribale sad tek uživat u životu, tako su nan, naime, svi govorili, a mi smo se nekako osjećale ka u onoj jednoj pismi naslova „Too old to rock'n'roll, too young to die“. Pa smo se složile da ne smimo samo sidit i čekat da nan se nešto samo od sebe promini u životu, nego da tribamo djelovat.



    Tako smo se odlučile upisat na neki portal di se more možda nać nekog muškog s kojin bi se bar moglo otić u kino a ako bude sriće, i zajubit, pa sad smo u najbojim godinama, bože moj. Najpoznatiji portal u Hrvatskoj je ona Iskrica i ja se optimistično uvalin tamo sa virom u sritniju i zabavniju budućnost. Ka šta kaže moja baba: „Ćerce, nikad ne znaš di te srića čeka!“

    Bila san i na Smokvici, ma nema di nisan ćirnila. E sad vako. Kažu da je Iskrica portal za nać jubav i vezu, a Smokvica za seks i slične zabavne aktivnosti. I je, stvarno postoji velika razlika. Naime, na Smokvici muški odma kažu da oće samo seks, a na Iskrici ti to kažu tek poslin prve kave.



    Ipak, ono šta me najviše čudilo recimo na Iskrici je to šta su neki muški iz šta ja znan, Zagreba ili Zagorja, mislili da će mi se puno svidit ako mi pokažu da oni znaju pričat dalmatinski oli splitski. Tad san dobila priliku vidit kako neki kajkavci zamišljaju da se govori „splitski“ jezik.





    Najdojmljiviji mi je bija jedan šta mi je, misleći da će meni bit drago, napisa lipu, veliku poruku na „splitskom”. Nakon šta je počirija u moj profil, stigne mi od njega vaka poruka:



    „Bik! Baš mi se sviđa tvij prifil. Vidim da smo istih gidina.

    Ji sim isto ristivljen, ima pit gidina.

    Imam dvije dice, jidno miško i jidno žinsko.

    Ziposlen sam, i živim kid riditelja.

    Jiko volim splićanke jer kižu da su to jiko lipe žene. U Splitu san bijo pino pita, i dibro piznajem vaš dijilekt.

    Često sam ljitovao na Briču, timo imam titku, miminu sestru.

    Žiliš li da rizminimo brij mibitela?

    Moj brij je dvi dvi čitri pit osam divet.”





    Nije da me nije malo dirnija njegov pokušaj da mi se svidi upotrebon mog lokalnog dijalekta, a i nisan ga tila uvridit, pa mu odgovorin:



    „Oprosti, molin te nemoj pisat na splitski, ništa te ne razumin“.



    On će na to:



    „Kaj, ti ipak nisi Dalmatinka?

    Znal sam! Tu na Iskrici svi lažu jebote!”





    Odvratila san mu vako:



    „Slišaj ridikulu, aj big!”



    Nakon šta san se tako snervala nekoliko puta, odlučin se ispisat sa Iskrice i potražit neki produhovljeniji način oplemenjivanja svoga života. Taman se tih dana po svitu naveliko pričalo i pisalo o onoj knjizi „Tajna“ tojest „The Secret“, pravi hit nad hitovima. Spomenem ja onoj mojoj kolegici dakle, koja se isto nije usrićila na Iskrici, kako eto ima ta puno pametna knjiga koja bi nan mogla pomoć da postanemo uspješne i zadovoljne samohrane majke. Ona se složi da ideja nije loša, ali da bi volila da joj ja ukratko izložin poantu i objasnin šta oni to oće reć i zbog čega je tako popularna postala ta „Tajna“.



    Skuvala ona kavu, ja sila, zapalila, i nadovezala se.



    – Vako – počnen ja. – Oni ti u toj knjizi oće reć da su naše misli toliko jake da nam oblikuju život. Drugin ričima, ono šta misliš, pritvara se u riči, a riči onda postaju tvoj način života.





    Ona me gleda onako kako već plavuše gledaju kad pokušavaju razumit duboke životne misterije. Pa će:



    – Dobro, kako to naše misli postaju naš način života? Ako ja sad rečen, štajaznan, deset puta TRAJEKT, oću li se pritvorit u trajekt? Ili će se moj neko iz familije pritvorit u trajekt? Ili šta?





    Uzdahnen duboko, ka i svaka mudra plavuša kad drugu plavušu uči životu:



    – Ma, to ti oće reć, npr. kad te neko pita kako si, ako ti često odgovaraš „A evo, živi se“, onda ti život stvarno počne ličit na životarenje.



    Ona me gleda, pa trepne.



    – Razumin. Ali ne razumin kako se to dešava?



    – Paaa... tako, u knjizi kažu da Svemir čuje šta govorimo, i da sve naše izgovorene riči shvaća ka želje. Znači, ako se ti stalno žališ da ti je teško, Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je teško, pa ti to onda lipo i omogućava. Zato ti bude sve teže i teže, jer Svemir sluša tvoje želje. Ako, međutin, naprimjer na pitanje „kako si?“ odgovaraš veselo i kažeš da si dobro, onda Svemir zakjuči da ti voliš i želiš da ti je dobro, pa ti šalje sve više i više dobrih stvari i događaja. Eto, to ti je otprilike cila filozofija.





    Ona zamišljeno kimne glavon, ja srknen kavu do kraja i oden za svojin poslon, zadovojna šta san je prosvitlila. Nakon par dana, evo ti mene do njene kancelarije. Provirin na njena vrata i nako, više ka u prolazu, dobacin:



    – Alo, di si, kako si?





    Ona me pogleda sa onin podočnjacima oko očiju, sva nikakva, i promrmlja:



    – A nikako, kako ću bit...





    To je rekla skroz tiho, tako tiho da san je jedva čula, a onda najedanput pogleda prema gori i drekne put stropa:



    – Super san! Odlično! Nikad bolje! Dabogda mi vako svaki dan bilo! Život mi je pisma! A liiipoooo li mi je!!!!!! Iman puno para! Redovni seksualni život! Bivši mi daje najveću alimentaciju u 'rvackoj! Šef mi je oličenje plemenitosti! Volin svoje račune za struju! I one za komunalije! I inače volin sve šta plaćan!! Oš da platin i koji tvoj račun? Vooolin svoj život!!!





    Ja se zabezeknila, i pitan je da šta joj je, da oli je popizdila?



    A ona se nagne prema meni i zavjerenički prošapće:



    – Muči, glupačo, Svemir nas sluša, jebamupasmater!

+ Reply to Thread

Tags for this Thread

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts