+ Reply to Thread
Results 1 to 4 of 4

Thread: ja (ili: o imenu)

  1. #1
    persona non gratis
    Join Date
    Sep 2010
    Posts
    1,538
    size="tall"

    ja (ili: o imenu)

    naletela sam na ovu diskusiju ovde:

    odgovor na pitanje:
    Tko sam ja, glasi.

    JA SAM JA!
    na šta je odgovoreno sa:

    el to znači da sam i JA JA?

    ak je tak onda smo Ja JA i TI JA isti JA.

    nema sadržaja to hoću da kažem.
    Preko toga se otprilike nonšalantno prešlo, mada je mene zagolicalo.

    Da li je "ja" najneprimerenija od svih reči?

    Prvo - jasna definicija područja koje pokriva termin ne postoji.
    Drugo - u svakom slučaju, tom istom rečju, u razgovoru između dvoje ljudi, označava se potpuno različito, onda kada govori jedan, i onda kada govori drugi.

    To je, na posletku, problem sa svim zamenicama - ali, men' se čini da je najveći upravo s "ja".

    Dobro, JA je zamenica - čak i gramatički, to nije original, nego zamena za original.
    A kojom rečju izraziti original?

    Ličnim imenom? To mi deluje pogodnije.
    Ali mnogi ljudi dele ista imena.

    Kako iskazati to "ja" a da se odnosi samo na jedno, vlastito "ja"?

    Onda mi je na pamet palo nešto što sam jednom čula od muslimana - priča o zikru. Pitanje j jesm li ja to dobro zapamtila i shvatila - ali, evo, ovako sam shvatila: zikr je način povezivanja s imenima alaha, nešto kao rezoniranje na vibracije njegovih stvarnih imena.

    S druge strane, alim često zna pomenuti onu biblijsku "bog te zna po imenu". Ja se pitam - po kom imenu? Na koje se ime tu misli?

    Kod Ursule le Guin je, u više njenih dela, ime postavljeno kao veoma značajno, kao veza sa suštinom nečijeg bića. u "Stalno se vraćajući kući" čovek na rođenju dobija svoje ime, a zatim, kasnije, traži drugo ime, ono koje ga određuje;

    U trilogji "Zemljomorja", situacija je slična - ime dobijeno na rođenju nije "pravo", čovek ga tek treba tražiti, osetiti, otkriti; No, tu ima i dalje - pravo se ime govori samo prijateljima (s tim što tu prijatelj nije prijatelj po definiciji koju je dala enki, prijatelj je neko koga doživljavamo kao - pa sad, kao svog), jer je ono naša najranjivija tačka; jer znati prava imena stvari i bića znači imati moć nad njima.

    Kod Mihaela Endea, u "Beskrajnoj priči", takođe imamo motiv traganja za pravim imenom, uporedo sa motivom traganja za pravim sobom;

    Da li je naše pravo ime, način na koji odzvanjamo u beskraju? Neka vrsta naše specifične frekvencije?
    U svim gorenavedenim primerima, naše pravo ime (ono što je zamenjeno tim bezličnim "ja") nalazi se preko granice.

    možda je baš ono način da to preko granice dotaknemo. Da se s njim uspemo povezati.
    (možda ona biblijska upravo to znači)


    Eto, malo sam razmišljala.
    Ako vi imate štogod, samo izvolite.


    P.s.
    ko prebaci topic, dabogda dobio dijareju u zaglavljenom liftu.



    Moderator teme: enky

  2. #2
    klon B
    Guest
    Da li je "ja" najneprimerenija od svih reči?
    I jest i nije.

    Ja je nužno vezano uz vlastiti osjećaj postojanja ( življenja ). Da li je to postojanje i u kolikoj mjeri stvarno, pravo je pitanje a svakodnevno naše poistovjećivanje sa tim našim Ja treba da nas potakne na razmišljanje. Zato nam je to naše Ja stalno pred 'nosom'. Zato je tako istaknuto i tako očito.

    Postoji snažnije Ja i manje snažnije Ja a postoji i toliko slabo Ja da ga nema, istopilo se. Ovdje govorim o intenzitetu poistovjećivanja sa vlastitim bićem. U trenutku kada naše Ja nestane, pojavi se odgovor o našem stvarnom Ja koje tada prestaje biti Ja. Tako sam barem nešto pročitao kod sufija.

  3. #3
    ...
    Join Date
    Aug 2010
    Posts
    1,921
    'Ja' je nešto što ne postoji samo po sebi, nego uvijek kao 'ja od' (nekog tj. neke).
    Netko tj. neka uvijek predstavlja jednog tj. jednu tj. jedan (1).
    ............................
    'Ja' je nešto od 1.

    Što je onda ime, ako ne mjera (postavljena od 'ja'?!) za količinu 'ja od 1'?
    Dato je ime nametnuta, a izabrano željena mjera?
    Neko 'ja' želi da mu dijete bude više 'ja', ljepše 'ja', bolje 'ja' od njega samog?
    Neko 'ja' želi biti više 'ja', ljepše 'ja', bolje 'ja', nego što je (bilo)?

    To što bi mi ljudi željeli da je ime više od količine 'ja unutar jednog tj. jedne' - opasna je igra,
    jer
    ne znamo koliko otežava ili olakšava jednom 'ja od 1' kao npr. jednoj polovici (1/2) prepoznavanje drugog 'ja od 1', koji je isto pola od jedan (1/2) te, stoga, znamo da će, posljedično, uparivanje većine 'ja od 1' u cjelinu tj. jedan (1) biti upitno po svojoj kvaliteti tj. stvarnosti.

    E.
    Zato, kad čovjek zavoli, ali onako pravo, više ne zna kako se zove...i to (mu) je pokazatelj da ime za 'ja', zapravo, i nije bitno.



    Dobro jutro.

    nego, samo da još kažem kako ne postoji veći broj od 1.

  4. #4

    Join Date
    Dec 2010
    Posts
    621
    .. ime i jeste nešto čime si uhvaćen u klopku .. u komšiluk .. po njemu si u križaljci države i društva .. u svim papirima .. u obavezama pravima i dužnostima .. njime si zavezan .. vezan ljudima .. ali to je 90% veza čovjeka .. ostalo je voda hrana zrak ..

+ Reply to Thread

Tags for this Thread

Posting Permissions

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts